Kupila sam četiri stvari, a račun se opružio kao jezik zle žene

Kucka blagajnik, kucka, dajem karticu, i bacim pogled na račun, a on kao telefonski imenik. Kupila sam četiri stvari, a račun se opružio kao jezik zle žene.

– Dobro jutro, komšinice, nešto nije u redu? pita me nasmešeni vlasnik samoposluge.

– Račun, jedva promucah, nije moj, ima puno stavki, a ja kupila samo četiri artikla

– Sve je u redu, modernizovali smo poslovanje. Slično računu za struju na koji smo već navikli. Sad po stavkama piše šta koliko košta, a ne sve na gomili pa ne znate šta plaćate. To je za vaše dobro.

Gledam ga kao tele šarena vrata ne trepćem.

Stavke računa umesto hleb, jogurt, pecivo, novine… razvrstano, knjigovodstveno, kaže vlasnik, ma što to značilo.

1. Kupljena roba

2. Upotreba kolica do kase

3. Upotreba kolica do automobila

4. Održavanje prostorije

5. Grejanje, hlađenje, zavisno od temperature i godišnjeg doba

6. Angažovanost osoblja

7. Dostava kombijem namirnica do radnje.

8. Potrošnja vode

9. Potrošnja struje

10. Šminka za kasirku

11. Sortiranje robe po roku trajanja dotične namirnice i po boji ambalaže.

Ne znam šta da kažem, čovek je u pravu, sve se to radi. A on završi:

– Razmišljam o unapređenu računa, u stilu mobilnih pripejd tarifa. Kupac na ulazu u radnju pokaže novčanik sa koliko novaca raspolaže, a na izlasku mu se oduzima sve što nije potrošio.

Sve u cilju unapređenja i poslovnosti.

Mirjana Hnilička, Novi Beograd

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.