Kupujte kao idiot

Seks asocira na udobnost, a meni odjednom postaje sve neugodnije, jer sedim na stolici kupljenoj u Ikei. Ikea je tako praktična i tako neudobna.

I to je sve što treba da znate o Ikei.

Kako bismo umanjili osećaj diskomfora, suprug i ja smo kupili jastučiće za stolice. Plave. Pre sto godina. I to je sve što treba da znate o nama.

Pada mi na pamet da poručim nove jastučiće sa Temua, moćnije aplikacije čak i od AliExpressa, a svi dobro znamo koliko smo voleli AliExpress.

Tako se barem priča po ćoškovima, kao i to da je vlasnik Temua postao milijarder. Tako glasi i slogan – „Kupujte kao milijarder“.

I zašto bih ja, kao obična žena-domaćica, koja samo želi da kupi jastučiće za stolicu, kako bi mogla da na miru razmišlja o seksu, morala da znam smišljeni marketinški narativ kompanije Temu? I to je sve što treba da znate o Psihologiji marketinga.

Šalim se, objasniću zašto je slogan važan. Slogan „Kupujte kao milijarder“ nedvosmisleno šalje poruku da iako nemaš novca, možeš se osećati kao milijarder, čime precizno gađa širok spektar emocija i čini lako dostupnim ono što je nedostižno.

Kada ti na kućnu adresu stigne gomila gluposti koje si poručio za par hiljada dinara, iznenadićeš samog sebe, jer si i zaboravio šta si poručivao.

Kupovao si toliko da se uopšte i ne sećaš šta si kupovao, baš kao i pravi milijarderi, a jedina razlika između tebe i milijardera je što ti poručuješ i gomilaš jeftine gluposti, a milijarder to radi sa skupim glupostima.

Ti mu dođeš isto kao milijarder, ali kao milijarder sa AliExpressa. I to je sve što treba da znaš o sloganima.

Da li pravi milijarderi kupuju na Temuu, prvo je pitanje koje ćeš sebi postaviti kada se osvestiš.

Ali Temuu nisi potreban osvešćen, jer ako si osvešćen, nećeš mu ostavljati pola svoje bedne plate.

Tada Temu poseže za drugim marketinškim narativom, gde se brzo i uspešno širi priča o njegovom vlasniku, kao o milijarderu koji je za kratko vreme to postao.

Ti ćeš naravno, postaviti sebi pitanje kako i sam da postaneš milijarder.

Potrebno je samo da što veći broj ljudi zatrpaš glupostima i jeftinom zabavom. Kako ćeš to uraditi? Preko ekrana, logično. Baš kao i Temu.

I to je sve što treba da znaš o Psihologiji politike.

Pošto nisi moćan kao političar koji kontroliše medije, ostaje ti skučen prostor uticaja sa sopstvenog profila na društvenim mrežama.

Tu ćeš biti nateran da kreiraš gomilu nepromišljenog sadržaja, kako bi ulovio i zadržao nečiju pažnju ili ako imaš manje sreće, naći ćeš se u poziciji pasivnog konzumenta gomile ničega. I to je samo delić onoga što treba da znaš o društvenim mrežama.

A, gde sam tu ja u svim tim narativima?

Na terasi, naravno. I dalje razmišljam o seksu. Šalim se, pišem kolumnu, dok čekam svoj paket sa Temua.

Četvrti po redu ovog meseca. I ne, ne osećam se kao milijarder, nego kao idiotkinja. I to je sve što treba da znate o meni.

Dobro, otkriću vam i detalje svoje porudžbine: „Kupila sam haljinu i bedž na pruge, maramu, parfem sa mirisom duge.

Kupila sam vazu, orgazam i aspirin, hidrofilnu gazu i nitroglicerin.

Plišanog zeku što se kači na lampu, pa sam kupila i lampu, jer stvarno nemam lampu.

I kupila sam nokte, jer se moji lako lome, lakovane lone, toblerone i kondome…“.

I to je sve što treba da znate o Bojani Vunturišević, koja je pokidala na skorašnjem ArtFront festu u Sremskoj Mitrovici.

Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho Ludens“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.