Kurcšlus demagogija na ulicama

Odatle je pozvala građane i radničku klasu da joj pomognu u borbi protiv namere Vlade Srbije da rasparča Elektroprivredu Srbije i spreče katastrofu koja se sprema tom preduzeću.

Demagogija tvrdi kako je pogubno da se najavljenom reformom iz EPS-a izdvoji Distribucija kao najsigurniji deo prihoda a da se proizvodni deo, koji još nije reformisan i spreman za tržišnu utakmicu, ostavi „ogoljen na milost i nemilost tržištu“.

Demagogija se dodvorava radničkoj klasi, plašeći je da će zbog toga prvi na udaru (za otpuštanje, prim.aut.) biti rudari zaposleni u EPS-u i radnici koji rade u termoelektranama ali i svi zaposleni širom Srbije (30.000 do 50.000) u firmama koje rade za EPS u rudarskom i termoenergetskom sektoru.

EPS je, rasplakala se Demagogija, „hranio, grejao i osvetljavao Srbiju kada je joj je bilo najteže“. Tugovala je Demagogija da EPS neće preživeti ovo katastrofalno rasparčavanje, pa će verovatno završiti u rukama stranih investitora kao što su završili i „nekadašnji giganti srpske industrije“ Železara, RTB Bor, PKB, Petrohemija, JAT.

Demagogija ne može da veruje da se Srbija obavezala da drastično smanji emisije ugljen-dioksida jer to u suštini znači ubrzano gašenje rudnika i termoelektrana.

Šta Demagogija prećutkuje da bi poplavom iluzija zaplju(s)nula građane i radničku klasu?

Prećutkuje obavezu Srbije da u skladu s evropskim tržišnim pravilima razbije državni monopol EPS i razdvoji proizvodnju, distribuciju i naplatu električne energije.

Prećutkuje da je kritični trenutak da se EPS suštinski reformiše i da se napokon otklone ključne prepreke koje onemogućavaju njegovo uspešno poslovanje – previsoki troškovi radne snage usled viška zaposlenih i darežljivog sistema zarada, niska cena električne energije, veliki tehnički gubici na mreži i krađa struje.

Prećutkuje da bi EPS u suprotnom veoma lako mogao da postane ozbiljan rizik za javne finansije u srednjem roku.

Prećutkuje da su jedan od velikih problema u poslovanju EPS-a ogromni gubici u distributivnom sistemu (oko 13 odsto), što je gotovo dvostruko iznad proseka centralne i istočne Evrope (oko sedam odsto).

Prećutkuje potrebu da se tehnički gubici na mreži i krađa električne energije svedu na prihvatljivu meru i da se poboljša naplata kako bi se smanjili gubici od oko 100 miliona evra godišnje.

Prećutkuje da su troškovi zarada zaposlenih u EPS-u preveliki i neracionalni i da je njihovo dovođenje u red najvažniji deo reforme ovog preduzeća.

Prećutkuje da su rashodi zaposlenih najveći pojedinačni trošak EPS-a i da se na njih troši u proseku oko 30 odsto poslovnih prihoda godišnje, dok je u uporedivim evropskim elektroprivredama to oko 20 odsto. Prećutkuje da su EPS-ovi troškovi radne snage oko 50 odsto veći u odnosu na slična elektroenergetska preduzeća u Evropi.

Prećutkuje da u EPS-u postoji višak zaposlenosti i da je prekobrojnih radnika najmanje 10 odsto.

Prećutkuje da bi EPS morao da prekine s lošom praksom pripajanja neuspešnih državnih preduzeća koja nemaju direktne veze s njegovom osnovnom delatnošću i da, kao i evropske elektroprivrede, angažuje (autsorsuje) eksterna preduzeća za obavljanje nekih delatnosti da bi smanjio svoje troškove.

Prećutkuje da trenutno ni jedno postrojenje ne zadovoljava sve nacionalne i EU ekološke propise, da je EPS pojedinačno najveći zagađivač životne sredine u Srbiji i da je samo termoelektrana u Obrenovcu veći zagađivač od svih zajedno termoelektrana u Evropi.

Prećutkuje neophodnost porasta cene električne energije.

Prećutkuje da je dosadašnji model poslovanja neodrživ i da je neophodna suštinska transformacija EPS-a da se ne bi potpuno urušio.

Pre bilo kakve namere da se ubuduće izlije na ulicu Demagogiji se preporučuje da pročita obaveznu lektiru osnovnog obrazovanja svakog političara u Srbiji iz koje su citirana „prećutkivanja“.

Naslov te lektira je „Analiza poslovanja i preporuke za reformu i povećanje investicija EPS-a“ (izdavač Fiskalni savet, 19.11.2019.). Fiskalni savet (FS) je retka očuvana nezavisna ekspertska institucija s integritetom, naročito neomiljena među demagozima premazanim svim političkim bojama.

EPS je, dakle, već odavno u katastrofi, ne može biti goroj, i nema šta više da čeka s reformom. EPS nikad nije bio i neće nikad biti spreman za tržišnu utakmicu dok god (svakoj) vlasti služi za pljačku i partijsko uhlebljenje i dok ga (svi) populisti koriste kao čuvara socijalnog mira koji jeftinom prodajom struje kupuje partijama glasove birača.

Čak i da nije spreman za tržišnu utakmicu, EPS je zreo za reformu. Naslućujem da Fiskalni savet svoj završni apel u Analizi-lektiri nije uputio samo Vladi i EPS-u.

Sad kad se Demagogija izlila na ulicu sklon sam verovanju da je Fiskalni savet imao na umu i srpsku opoziciju kad je apelovao da „shvati izazove s kojima se ovo preduzeće trenutno suočava kako bi se na vreme preduzele sistemske mere i sprečilo dalje urušavanje sistema“.

Autor je novinar