Konflikt na Bliskom istoku ne preti da ugrozi samo bezbednost velikog broja zemalja u regionu već i njihovo postojanje. Postoji opasnost da se Sirija, Irak, Liban i druge države, koje su zahvaćene sektaškim borbama, rascepkaju na etničke poddržave i tako transformišu region, čija je politička geografija određena pre gotovo sto godina.
Ispitujući regionalnu scenu, turski premijer Redžep Tajip Erdogan smišlja smeo plan da učvrsti regionalni status Turske i proširi svoju dominaciju na domaćem terenu. Pošto mu ističe treći mandat, što je prema pravilu koje je sam uveo maksimalni broj mandata koji neko može da ima na premijerskoj funkciji, namerava da promeni Ustav da bi uveo predsednički sistem, u kojem će on biti na najvišoj poziciji kao prvi vlastodržac s mnogo većim ovlašćenjima.
Međutim, Erdoganov plan zavisi od okončanja tridesetogodišnjeg sukoba Turske sa kurdskim stanovništvom. Erdoganova vlada zato je odlučila da pregovara s liderom Radničke partije Kurdistana (PKK Abdulahom Odžalanom, koji je u zatvoru). Polažu se nade da će biti postignut sporazum o novom liberalnijem ustavu koji će proširiti prava najveće turske etničke manjine i uključivati znatan prenos vlasti s centralne na regionalne vlade. Očekuje se da PKK zauzvrat okonča svoj tridesetogodišnji konflikt s državom. Odžalan je 21. marta na mitingu u Dijarbakiru, kojem je prisustvovalo gotovo milion ljudi, uputio poruku mira iz zatvorske ćelije. Apelovao je na okončanje oružanog sukoba i pozvao borce PKK da napuste zemlju.
Za Erdogana zalozi ne mogu biti veći. Erdogan planira da raspiše referendum o ustavnim promenama i uslovima mira, što je spona koja bi preobrazila tursku politiku. Ako pregovori budu uspešni, on će se pamtiti po istorijskoj ulozi u uspostavljanju mira i verovatno će uživati bolje izglede da realizuje svoje predsedničke ambicije, pošto zadobije parlamentarnu podršku za promenu Ustava od prokurdske Partije za mir i demokratiju. Međutim, ako pregovori propadnu, Erdogan će biti smatran odgovornim za svako pogoršanje stanja bezbednosti koje iz toga proistekne. Izveštaj o Odžalanovoj strategiji koji je nedavno procurio u javnost baca svetlo na tu opasnost jer se u njemu pominje da lider PKK preti Vladi potpunim ratom.
Istovremeno, turska vlada sledi odvojeni put pregovora, zbližavajući se s još jednim kurdskim telom – Kurdskom regionalnom vladom (KRG) u severnom Iraku. Velika vizija je integrisanje iračkog Kurdistana u tursku ekonomiju. Turska je već najveći izvoznik u KRG, što je 2012. bilo gotovo 70 odsto ukupnog turskog izvoza u Irak (11 milijardi dolara). Ali se, zapravo, očekuje da se energetskim sporazumom u nastajanju između Turske i KRG izgrade temelji za pravo strateško savezništvo.
Veruje se da će prema još neobelodanjenom sporazumu, Turska dobiti značajne ustupke kada je reč o istraživanju novih naftnih polja i polja gasa u severnom Iraku, kao i privilegovane stope za izvoz energije Turskoj. Zauzvrat, Turska treba da pomogne KRG da izgradi infrastrukturu koja će omogućiti izvoz nafte i gasa Turskoj, a da se pritom ne oslanja na irački nacionalni cevovod, koji je pod kontrolom centralne vlade u Bagdadu.
Što se KRG tiče, sporazum bi osigurao bogatu budućnost regiona, u kojoj on ne bi bio talac iračke vlade, koja ima sve manje razumevanja za druge. Prema Ustavu Iraka, kurdski region ima pravo na 17 odsto prihoda zemlje od nafte i gasa. KRG se nada da će joj sporazum s Turskom omogućiti da dobije redovnije i predvidljivije prihode od ugljovodonika. Međutim, SAD se i dalje uporno protive takvom sporazumu između Turske i KRG, tvrdeći da će to potkopati stabilnost Iraka i podstaknuti separatizam na severu zemlje. Turska ne deli strahove Amerike. Erdogan sada pravi plan kojim će iskoristiti situaciju, obezbediti svoju političku kontrolu i omogućiti energetsku bezbednost za svoju zemlju…
Autor je predsedavajući istanbulskog Centra za ekonomske i spoljnopolitičke studije (EDAM)
Copyright: Project Syndicate, 2013. www.project-syndicate.org
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u SrbijiPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
