Kursisti iz SNS u Kini

Ovu neobičnu informaciju, pomno skrivanu od javnosti koja je olako prešla preko nje, otkrio je predsednik Države i Partije na sednici Glavnog odbora SNS-a i poručio članovima: „Hoću da radite u narednom periodu onako kako oni rade. Detalje i tehniku ću vam objasniti na Izvršnom odboru“. Dakle, iako nije bio član studijske delegacije, predsednik će naknadno kursistima koji su se vratili iz Kine objasniti „detalje i tehniku“ vladanja kineskih komunista.

Novih detalja, posle tog otkrića nije bilo. Ostala je samo znatiželja da golica maštu javnosti koja može samo da nagađa kad je to delegacija SNS bila u poseti Komunističkoj partiji Kine, koliko su vremena proveli na studijskom putovanju, na čiji je predlog otišla u posetu, ko je sve od funkcionera SNS-a bio u delegaciji i kakva je to kineska „tehnika“…

I bez odgovora na ta pitanja obuka kadrova SNS-a u Komunističkoj partiji, koja čvrsto drži poluge vlasti i privrede u Kini, zavređuje pažnju.

Šta to u ideološkom smislu Srpska napredna stranka, kao narodnjačka stranka (članica EPP, grupacije Evropskih narodnih partija), ima da „mnogo“ nauči od najveće Komunističke partije na svetu?

I zašto je izabrana Kina ako Srpska napredna stranka, njen šef i predsednik države svakodnevno ponavljaju da su strateški opredeljeni za evrointegracije i ubeđuju javnost da grade Srbiju uređenu prema evropskim vrednostima, standardima i evropskom pravnom nasleđu?

Ne verujem da su srpski naprednjaci od kineskih komunista mogli išta da nauče, na primer, o borbi protiv korupcije. Podaci Transparensi internešenel za prošlu pokazuju da su Srbija i Kina „braća po korupciji“, odnosno da dele 87. mesto (od 180 zemalja) na svetskoj rang listi korupcionaških država.

Sličnost u toj borbi ogleda se u odsustvu rezultata iako su i Aleksandar Vučić i Si Điping kao prioritetnu odredili, u svom predsedničkom mandatu, borbu protiv korupcije kojom se cilja „i na tigrove i na muve“. Što je borba protiv korupcije i u Kini i u Srbiji „žešća“, to je korupcija u tim državama snažnija i veća.

Ako su naprednjaci želeli „mnogo toga da nauče“ u borbi protiv korupcije bliže i jeftinije bi im bilo da su otišli na studijsko putovanje u Finsku. Em, je ta država članica Evropske unije, pa može da se prenese mnogo evropskog iskustva, em ta zemlja ima državu sa skromnim funkcijama i sledstveno tome malim šansama za bujanje korupcije.

Ako su se naprednjaci hteli naučiti skromnosti (našta pledira predsednik Vučić), onda im Kina nije mogla biti prvi „pik“. Podaci međunarodnih institucija pokazuju da se skromnost i vlast slabo rimuju u Kini. Nešto od tog morala lažne skromnosti može se lako prepoznati kad direktori velikih kineskih državnih kompanija dođu u posetu Srbiji.

Postalo je pravilo da se oni u slobodne vreme posle državnih poslova razmile po Srbiji praveći aranžmane za svoje privatne firme. Nešto slično lažnoj skromnosti predsednik Države i Partije primetio je i u svojoj stranci: „Pojedini visoki funkcioneri koriste pozicije za lično bogaćenje i lične privilegije“.

A ako su naprednjaci želeli nešto da nauče o skromnosti državnih funkcionera bilo im je lakše i jeftinije da posete Švedsku i mnogo toga nauče o životu ministara i drugih državnih funkcionera koji biciklom ili metroom idu na posao.

Da su naprednjaci otišli na studijsko putovanje u Švedsku ne bi morao da ih predsdnik Partije i Države na Glavnom odboru SNS-a opominje rečima: „Na putu na ovu sednicu video sam ni sam ne znam koliko kola funkcionera sa ‘blinkerima’. Pravo na ‘blinkere“ na vozilima imam samo ja i još dva čoveka u zemlji, a vas je 30″.

Nisu, međutim, borba protiv korupcije i skromnost ključni razlozi za posetu naprednjačkih kursista u kineskoj Komunističkoj partiji.

Činis e da su mnogo važniji i značajniji razlozi u pitanju. Pre svega jednopartijski sistem, monolitnost, srastanje partije s narodom („Hoću da razgovarate sa ljudima“, kaže Aleksandar Vučić na Glavnom odboru SNS-a), država s ogromnim ovlašćenjima, državna kontrola svih privrednih tokova i neprikosnoveni vođa koji se za sve pita i o svemu odlučuje.

To je političko, društveno i državno uređenje koje ne korespondira s vrednostima i standardima evropskih demokratski uređenih država.

Možda se Kina s pravom odlučila za model koji odgovara njenoj istoriji, kulturi, tradiciji, religiji, mnogoljudnosti, geopolitičkim okolnostima i viziji budućnosti…

Sme li Srbija kao evropska država, sa svojom tradicijom, kulturom, geoplitičkim interesima, pogledom u budućnost i usred evropskih integracija sebi da kopira model Komunističke partije Kine?

Priznanje predsednika Partije i Države da šalje partijske kursiste u večernju školu kineskih komunista da uče model vladanja a istovremeno ubeđuje domaću i inostranu javnost kako gradi Srbiju kao državu na evropskim vrednostima otkriva šta bi Srbiju zaista moglo da čeka narednih godina.

Autor je novinar