Kuvanje žaba i šminkanje litijuma

Jučerašnji i drugi najavljeni skupovi će vrlo brzo duplirati cifru od već desetak hiljada učesnika, mada to i nije mnogo bitno, jer je litijum postao trenutno najvažnije državno i opoziciono pitanje.

Time i političko, nasuprot tvrdnjama pojedinaca iz vlasti i opozicije, koji bi tu kvalifikaciju želeli da izbegnu, svako zbog svojih razloga. Prvi zbog već uobičajene mantre da sve što je protiv njih nije politika (setite se protesta Srbije protiv nasilja), čime tupe oštricu svih koji su protiv, a drugi zbog želje da okupe što više ljudi kojima se politika, pa i delom i ona opoziciona, zgadila.

U tom grmu i leži prava zverka, koja daje ili otima snagu svemu što je protiv vlasti.

Naime, duže od tri decenije u Srbiji se svesno radi na tome da politika bude rezervisana samo za probrane u toj „mutnoj vodi“, sa bilo koje strane graničnika vladanja.

Zašto je to tako kod nas, a nije u mnogim zemljama bivšeg Istoka koje su bile ili su još u tranziciji, teško je objasniti, ali najčvršća osnova za to je loše informisanje i jaka propaganda, uz obrazovanje, koje zapravo i daje moć da se prva dva mogu razumeti i razdvojiti.

U tom spletu je i glavna poluga efekata svih protesta, pa i ovih protiv litijuma. Onaj ko drži uzde propagande i ne mari za profesionalno informisanje može da progura gotovo sve što hoće, pa čak i krađu potpisa u apelu protiv litijuma u Skupštini Srbije.

Sve ostalo, kao što su targetiranje predvodnika protesta, pretnje aktivistima i diskvalifikacije stručnjaka, samo su metodi takve gebelsovštine, jer gotovo pola Srbije nema pojma zapravo o čemu je reč, pa će ćutati zbog rijalitija zvanog „ajd svi sad na svoj posao“.

Međutim, veliki deo tog obruča, koji godinama prave naprednjaci i njihove sluge, načet je upravo brojnim protestima građana. Propaganda je narušena aktivnostima samih građana posredstvom društvenih mreža, tačka trpljenja je dostigla vrh, pa sada ni ministar policije ne može da istraje u pretnjama demonstrantima, jer se brzo taktički prešaltovao na ono što mu je naređeno.

A strateški je to metod kuvane žabe – iscrpljivanja, zamajavanja i kobajagi dijaloga o nečemu što je već zacrtano da mora proći, jer do sledećih izbora je baš dosta vremena. I onda treba reći da protesti protiv litijuma nisu politika. Naravno da jesu i tek će biti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.