Kvalitetno sudstvo i kvalitetno pravosuđe

Zato Ustav u članu 32. i određuje da svako ima pravo da nezavisan, nepristrastan i zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o pravima i obavezama svakog kome sudi, kao i o osnovanosti sumnje koja je bila razlog pokretanju postupka i optužbama protiv njega.

Zakonom ustanovljen sud je nezavisan i nepristrastan samo ako sudi na osnovu propisa i ako ne podleže političkim i drugim uticajima.

Pravično suđenje podrazumeva da se svakom prizna ono što mu pripada u jednakom postupanju sa jednakim stvarima i u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima srazmerno njihovoj nejednakosti.

Jednaku sudsku zaštitu u jednakim stvarima jemči i član 31. stav 1. Ustava. A tu spada: pravo svih da se postupak okonča u razumnom roku; pravo na besplatnog prevodioca onima koji ne govore službeni jezik u sudu; pravo na besplatnog tumača onima koji su slepi, gluvi ili nemi; pravo na javno suđenje koje se može isključiti samo radi zaštite nacionalnih interesa, bezbednosti, javnog reda i mira, interesa maloletnika ili privatnosti učesnika postupka.

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima primenjuju se – neposredno. Način njihovog ostvarivanja može se propisati zakonom, samo ako je to predviđeno Ustavom ili je neophodno za ostvarivanje pojedinih prava, pod uslovom da ne utiče na njegovu suštinu. Kad je reč o sudstvu, to se odnosi na: Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Promena Ustava iz 2022. godine unapredila je kvalitet propisa o sudstvu time: što je stavila van snage odredbe da prvi izbor sudija u trogodišnjem mandatu vrši Narodna skupština, što je odredila da sudije bira i razrešava isključivo Visoki savet sudstva, što je zabranila političko delovanje sudija, što je najvišem sudu vratila naziv Vrhovni sud i što je detaljnije utvrdila statusna pitanja sudija. Ali, treba ukazati na to da je brisanjem odredaba člana 145. st. 2. i 3. Ustava omogućila Ustavnom sudu da vrši vansudsku kontrolu pravnosnažnih sudskih odluka. Činjenica jeste da Ustavni sud do sada nije odolevao političkim uticajima. Ali, i da je odolevao to ne bi moglo biti u njegovoj nadležnosti pošto nije u nomenklaturi sudske vlasti.

Pošto je nakon promene Ustava već otpočelo noveliranje zakona u oblasti sudstva, potrebno je voditi računa o tome da se novim propisima ne naruši suština Ustavom zajemčenih prava. A do toga bi moglo doći: ako se, kao primereni uticaj (koje član 144. stav 2. Ustava ne zabranjuje), proglase stavovi resornog ministarstva i skupštinskog odbora nadležnog za pravosuđe; ako se za članove Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika budu birali pravnici sa dovoljno iskustva ali bez dostignuća u struci kojima se vrednuje kvalitet; ako izuzetak da istaknute pravnike bira komisija koju čine starešine određenih organa javne vlasti a ne parlament, postane – pravilo; ako se (kao u važećem zakonu) utvrdi kvorum za rad Visokog saveta sudstva i time relativizuje Ustavom određen sastav tog organa.

U već pomenutom članu 32. Ustava, predviđeno je da se raspravljanje i odlučivanje tiče osnovanosti sumnje za pokretanje sudskog postupka i uslova za podizanje optužnice u krivičnopravnim stvarima. Pokretanje krivičnog postupka i podizanje optužnice u nadležnosti je javnog tužilaštva, pa ako taj organ ne učini ono što on jedino i može, onda sud neće ni doći u priliku da bude nezavisan u svom radu. Zato je neophodno da Ustav sudove i javna tužilaštva ujedini u nezavisnu pravosudnu vlast, kako bi oba organa delovala usklađeno, pravično i u razumnom roku, u svakoj prilici i situaciji. Tako će zaslužiti i zajedničkog garanta nezavisnosti – u visokom savetu pravosuđa.

Da bi ujedinjena pravosudna vlast ravnopravno učestvovala u podeli ukupne državne vlasti, biće potrebno da se ustanovi poseban pravosudni budžet i uvede posebna pravosudna policija. Ali, kvalitet pravosuđa će i dalje u najvećoj meri zavisiti od kvaliteta onih kojima je povereno da vrše sudsku i javnotužilačku funkciju.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji