Kvantima protiv nauke

Pojam se sastoji od dve reči, od kojih svaka ima smisla, ali kada se spoje, nemaju utemeljenje u nauci. Poređenje bi moglo da se napravi sa kovanicom zvezdana medicina. Poput kvantne fizike, i astronomija je ozbiljna nauka, ali teško može da se poveže sa medicinom (osim softvera AstroMed, koji ima različito značenje). Zato provokativno pitanje: „Šta, zar Vi ne verujete u kvantnu fiziku?“ ima smisla koliko i čuđenje: „Zar Vi ne verujete u Veneru („zvezdu Danicu“)?“ Verujemo, naravno, ali kakve veze ima kvant ili neka planeta sa otkrivanjem i lečenjem bolesti?

Kvantna fizika se bavi odnosom energije i materije kao subatomskih fenomena; drugim rečima, ona je usmerena izučavanju dvojnosti talasa i čestica na nivou fotona i elektrona. U tom mikrokosmosu ni materija, ni energija nisu beskrajno deljivi, već se javljaju u najsitnijim mogućim jedinicama, nazvanim kvantima. Za razliku od klasične mehanike i fizike, u kvantnom svetu vladaju drugi zakoni, pre svega princip neizvesnosti. Upravo ta nepredvidivost ponašanja kvanta, kao nosilaca energije, mamac je za religiozne fanatike, ali i, kako je napisao dobar poznavalac te oblasti, za „vidovnjake, holističke iscelitelje i druge varalice“.

Jedan drugi stručnjak stavlja pojavu kvantne medicine u istorijski kontekst, pa pokazuje da je otkrivanje svakog novog vida energije (a kvant je, podsetimo se, najmanja količina energije emitovana određenom frekvencijom) bilo praćeno mahinacijama, od kojih mnoge traju do danas. Kada je opisan elektromagnetizam, vašarski hipnotizeri su svoje „veštine“ prikazivali kao „animalni magnetizam“. Pre oko 120 godina ta vrsta ljudi je novootkrivene iks zrake nazivala „energijom izlečenja“, a polovinom prošlog veka isti efekat pridavan je radio-talasima. Zabranjeni su jedino radioaktivni tonici, dok mutan posao cveta sa svim ostalim izvorima energije, uključujući nedužne kvante.

Mada je priča o kvantnoj medicini u celom svetu stavljena u oblandu naučnosti, na Zapadu se posebno pokazala njena prava, do neukusa ogoljena komercijalna suština. Upečatljiv primer predstavlja Svetski kongres kvantne medicine na Havajima 2013. godine. Pozvani su svi, od entuzijasta, preko vidara do lekara, uz obećanje da će im visoko plaćena kotizacija biti višestruko nadoknađena povećanjem prihoda usled novostečenih znanja. Oblast s kojom se upoznaju visokoparno je definisana kao primena kvantno-fizičkih principa nelokalizovanosti, izmešane hijerarhičnosti i isprekidane skokovitosti svesti radi boljeg razumevanja medicine (!?). Ključna je bila panel-diskusija o „nepotrebnom“ operativnom uklanjanju dojki Anđeline DŽoli kao grešci „materijalističke“ medicine. Navodno bi je pozitivne misli spasle raka i bez hirurškog noža. U SAD se, naime, insistira na uticaju snage uma na razvoj događaja putem transfera energije.

Ista grupa ljudi je svoj skup 2017. označila kao Svetski kongres integrativne medicine (svoje „hvatanje magle“ integrisala je sa prethodno kritikovanom naučnom medicinom), a za 2020. najavila je Kongres „velnes medicine“, šta god to značilo. Odranije postoji Američka akademija za kvantnu medicinu, a na njen nivo ukazuje lista korporativnih članova. Pomenimo samo naturopate, koji polaznicima svojih neakreditovanih dopisnih škola dodeljuju zvučna zvanja, Kvantni energetski centar, sa sektorom za ishranu za koji tvrde da obezbeđuje organizmu hiljade antioksidanata, firmu NutraSpektrum sa svojim „kvantnim nutritivnim proizvodima“ (!?) i proizvođača generatora navodno sposobnih da blagotvorno deluju na imunski sistem i otklanjaju „toksine“.

U ovom delu sveta veći utisak na narod ostavljaju mašinerije komplikovanih naziva, pa se naglasak stavlja na dva skenera: termovizijski i biorezonantni. Prvi je korišćen pre više decenija za otkrivanje raka dojke, ali se pokazao inferiornim u odnosu na mamografiju i ultrazvučni pregled. Drugi je novijeg datuma, a pripisuje mu se moć da, između ostalog, otkriva bolest pre njenog nastanka. Pregled služi da se „vide“ bakterija Helicobacter u želucu i svaki mogući virus, gde god da je, uz niz drugih preventivnih, dijagnostičkih i terapijskih čudesa.

Odmah se nameće pitanje: Zašto naši vodeći stručnjaci u vrhunskim zdravstvenim ustanovama ignorišu ovako moćno oružje? Da li su neobavešteni, zatucani ili zavidljivi? Odgovor je mnogo jednostavniji: sve im je jasno, pa distanciranje od takvih i sličnih marifetluka shvataju kao etički imperativ.

U medicinskoj nauci stvari su vrlo jednostavne. Delotvornost je ključni kriterijum za prihvatanje nekog leka, dijagnostičkog postupka ili intervencije. Svako može lako da pristupi kredibilnoj bazi podataka, recimo PubMedu, i vidi da se za pojam „preventivna medicina“ čitalac upućuje na skoro 90.000, a za pojam „urgentna medicina“ na samo malo manje bibliografskih jedinica. Zatim sledi dalje traganje. Ako se, međutim, ukuca termin „kvantna medicina“ nudi se oko 1000 puta manje (samo devet) izvora. Nijedan od njih ne bavi se efektom kvantnofizičkih oruđa na zdravlje, a šest članaka pomenuto je samo zato što se u nazivu ustanove iz koje potiču autori nalazi reč „quantum“.

Odsustvo bilo kakvih indicija makar o najskromnijoj koristi od kvantne fizike u medicini ne znači da ona u budućnosti neće igrati nikakvu ulogu. Naprotiv! Međutim, ono što se danas nudi kao „kvantna medicina“, budimo brutalno iskreni, svodi se na poslovičnu „prodaju cigle“. Pametnome – dosta!

Autor je epidemiolog, penzionisani profesor Medicinskog fakulteta