Lajkovanje na pravdanje Jasenovca

Najblaže sročeno, u pitanju je kontroverzan čin istaknutog pripadnika akademske zajednice – može da se tumači i kao opravdavanje genocida nad srpskim narodom, Porajmosa nad Romima, Holokausta nad Jevrejima i stradanja Hrvata i muslimana protivnika ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj – koji za sobom povlači i pitanje odgovornosti.

Prema „Kodeksu profesionalne etike Univerziteta u Beogradu“ iz 2016. godine, članu 2. (Primena Kodeksa) i njegovom 1. paragrafu: „Kodeks se primenjuje u profesionalnom i javnom delovanju (podvučeno od strane autora, isto se odnosi i na ostatak članka) svih članova univerzitetske zajednice: nastavnog i naučnog osoblja, studenata, vannastavnog osoblja, Š…Ć“. Dalje, u članu 6. (Integritet) kaže se: „Vodeći računa o opštem dobru, članovi univerzitetske zajednice dužni su Š…Ć i da rade savesno, marljivo, odgovorno i posvećeno, prema svom najboljem znanju.“

Prvi članovi „Kodeksa“ daju opšte smernice i norme ponašanja, dok se član 35. konkretno odnosi na javno istupanje članova univerzitetske akademske zajednice: „Š…Ć imaju pravo na javno istupanje i slobodu izražavanja, uključujući i nastupe pred publikom i u sredstvima javne komunikacije, kao i na slobodno izražavanje stavova u štampanim i elektronski dostupnim materijalima.“

Međutim, ovaj član ne reguliše koja su (moralna) ograničenja javnog delovanja, sem da „članovi univerzitetske akademske zajednice ne smeju da posredno ili neposredno zabranjuju, ometaju, ograničavaju ili bilo čime uslovljavaju javne nastupe drugih članova akademske zajednice, odnosno slobodu izražavanja na tim nastupima.“

Dodatni problem u definisanju čina profesora Nikole Samardžića, samim tim i da li postoji opravdani razlog za sazivanje etičke komisije, jeste činjenica da se on nije, striktno gledano, javno oglasio i istupio (napisao članak i/ili održao govor koji nedvosmisleno opravdava zločine protiv čovečnosti i ratne zločine iz Drugog svetskog rata).

Možda se može izvesti argumentacija da je pomenutim činom narušeno Načelo nepristrasnosti (član 15.) jer su njime članovi univerzitetske akademske zajednice dužni da se drže „načela nepristrasnosti i ne smeju da dopuste da stavovi i mišljenja o pojedincima, društvenim grupama i delatnostima koji nisu utemeljeni na iskustvu ili racionalnim argumentima, već su doneti unapred i zasnovani su na neopravdanim generalizacijama, utiču na njihovu objektivnost Š…Ć.“

Tviter objava dotičnog „Iggy“-ja koja tvrdi da su Srbi „Š…Ć izmislili Kosovski boj, stvorili SPC, izmislili Svetog Savu i ostale gluposti, napravili ršum u Crnoj Gori i Kosovu, Jasenovac je odgovor na njihovu vladavinu, nema većih zlotvora.“, složićemo se, predstavlja idealnu ilustraciju neopravdane i, dodao bih zlonamerne, generalizacije koja nije utemeljena na iskustvu ili racionalnim argumentima.

Ipak, član 15. u svom nastavku traži da ovakvi stavovi ne utiču na objektivnost u akademskim, istraživačkim, administrativnim, poslovnim i upravljačkim delatnostima osoba koje su deo Univerziteta u Beogradu.

Ne pominje u tekstu javno istupanje već samo aktivnosti koje su opisu radnog mesta člana univerzitetske akademske zajednice.

Kako bismo izbegli svaku nedoumicu, a naročito pogrešne zaključke koji se u ovakvim i sličnim situacijama olako donose, pozivam, prvo, profesora Samardžića da javno istupi i razjasni svoju poziciju prema pomenutoj objavi.

Nadam se pozitivnom odgovoru i razložnom, argumentovanom i, pre svega, iskrenom objašnjenju razloga koji su stajali iza čina jednog redovnog profesora Univerziteta u Beogradu.

U slučaju da profesor, zbog bilo kog razloga, nije u mogućnosti da se izjasni, odgovor ću potražiti od nadležnih institucija tj. od Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.

Autor je istoričar i stručni saradnik Muzeja žrtava genocida