Laureat sa tragom

Nagrada je Cvetkoviću uručena sinoć, nakon predstave „Elijahova stolica“, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, za tumačenje lika Ričarda Rihtera u ovoj predstavi. „Elijahova stolica“ govori o pedesetogodišnjaku u potrazi za identitetom u sklopu nedavnih zbivanja devedesetih na ovim prostorima.

Zamah antičke tragedije i potraga za identitetom mogu se pronaći i u filmskoj trilogiji Miloša Radivojevića koju su takođe obeležili Cvetkovićevi „glumački radovi“. U pitanju su filmovi „Buđenje iz mrtvih“, „Odbačen“ i „Kako su me ukrali Nemci“. U ovim filmovima Cvetković je ne manje značajnu ulogu odigrao i kao producent sa svojim Testament filmS-om. Producirao je i „Turneju“ Gorana Markovića, a u tom poslu pomoglo mu je iskustvo dvanaestogodišnjeg upravnikovanja u Ateljeu 212, njegovoj matičnoj glumačkoj kući u koju je stupio po diplomiranju.

Članica Ateljea je i njegova, dvadeset godina mlađa, supruga, glumica Jelena Đokić, sa kojom ponekad i igra zajedno. „Tokom poslednjih deset godina Jelena i ja prošli smo na sceni nešto što je nemoguće u životu. Ona je meni igrala ćerku, zatim ljubavnicu, ženu, a u novom filmu („Kako su me ukrali Nemci“) došao je trenutak da mi igra i majku, tako da smo ispunili ceo krug“, izjavio je tim povodom.

Svetozar Cvetković rođen je 20. juna 1958. godine u Beogradu. Po završenoj gimnaziji upisuje se na Fakultet dramskih umetnosti 1976. godine, Odsek glume u klasi prof. Ognjenke Milićević. Diplomirao je 1980. i dobija angažman u pozorištu Atelje 212 u predstavama: „Art“, „Leda“, „Čudo u Šarganu“, „Amerika, drugi deo“, „Putujuće pozorište Šopalović“, „Bog masakra“, „Prljave ruke“, „Gospoda Glembajevi“. U KPGT-u igrao je u : „Oslobođenju Skoplja“, „Ljubinku i Desanki“, „Karmini burani“, „Tajni crne ruke“. Snimio je preko sedamdeset igranih filmova (prvi je bio „Hajduk“ iz 1980, a tu su i „Na putu za Katangu“ ili „Srećna Nova ‘49.“) i petnaest TV serija i TV drama.

Neki od njegovih najzanimljivijih odgovora na leksikonska pitanja iz jednog intervjua su sledeći – omiljena muzika mu je saundtrek iz TV adaptacije Brehtovog „Baala“ u izvođenju Dejvida Bouvija, omiljeni koncert mu je bio Princov, a da je film „za sve vremena“ pomenuta „49“ Stoleta Popova, dok su mu omiljeni pisci Bernhard i Velikić. Njegov alter ego je, kaže, otac, prof dr. Stefan Cvetković, a o sebi voli da misli da ume da svira klavir. Genije je za njega njegov brat Dejan, a sam Cvetković je neostvareni otorinolaringolog. Iz braka sa bivšom suprugom Dankom ima i dvadesetogodišnju ćerku Deu. On i Jelena Đokić imaju šestogodišnju Klaru, a u maju očekuju prinovu.