Lavina loših argumenata

Iako bi nekome možda laskalo da bude meta nekakvog zavereničkog poduhvata, kao što mu verovatno laska podilaženje da je istaknut i najbolji, to ipak nije slučaj. Jer, ne radi se o tome da je moj članak u vikend dodatku Danasa uperen protiv Maldorana, već protiv loših argumenata. Da nesreća bude veća, ni argumenti g. Šreka nisu ništa bolji.

Najpre, iz činjenice da je srpsko društvo daleko odmaklo od verske tolerancije, te da se crkva upliće u poslove politike itd., s čim se manje više slažem, g. Šrek izvodi problematičan normativni zaključak da nam to daje za pravo da se protiv takve pojave borimo tako što nećemo biti tolerantni prema onima koji nisu tolerantni. Skupu onih koji su netolerantni pripadaju svi od poglavara SPC i drugih religija do njihovih sledbenika. Gotovo je očigledno da je ovaj skup i dalje veliki, ma kakvi da su rezultati popisa stanovništva.

Dakle, ako se kao princip javnog saobraćanja uzme načelo netolerancije, onda je verovatna posledica toga diskriminacija i isključivanje iz dijaloga, u ovom slučaju, velikog broja onih koji se na osnovu nekog svojstva proglase nepodobnim da u njemu učestvuju. Šrek i Maldoran žele da žive u društvu u kome nema religije, ali ako bi trebalo da ponude nekakav politički projekat koji bi to trebalo da sprovede u delo, onda se bojim da bi rešenje bilo pogubno za ljudsko blagostanje. Ali, ako postavimo pitanje u kakvom društvu želimo da živimo, uveren sam da bi većina nepristrasnih i racionalnih osoba odgovorila da bi to trebalo da bude društvo u kome su zagarantovana individualna prava i slobode, a jedno od tih prava je i pravo na ispovedanje vere, koje je deo opštijeg prava na slobodu govora. Ta prava su založena u svim temeljnim međunarodnim dokumentima, kao i ustavima liberalnih demokratskih država.

Država svakako treba da bude sekularna, ali cena koja se plaća za ostvarenje tog cilja ne bi trebalo da bude previsoka i da isključuje mogućnost izbora. Ako neko na raspolaganju ima više alternativa, on onda može neke da prigrli, a nekih da se odrekne. To je stvar slobodnog izbora. Ali, ne bi bilo u redu da politički poredak bude uređen tako da su neke od alternativa unapred uskraćene jer ih određena grupa smatra izlišnim i iracionalnim. One ne bi smele da budu uskraćene, čak i ako su stvarno izlišne ili iracionalne. Ako, recimo, neko želi da živi u oskudici, to ne bi smelo da se reflektuje na društvo kao celinu, jer većina tako nešto ne želi. To što su Staljin ili Pol Pot preferirali skroman način života, nije opravdanje za ustrojstvo čitavog društva prema njihovim preferencijama. Isto tako ne bi bilo opravdano da se čitavo društvo ustroji prema preferencijama sveštenika, vernika ili ateista.

Konačno, posebno mi je bilo zanimljivo to što g. Šrek, smatra da je pozivanje na Džona Rolsa problematično. Budući da je g. Šrek pedijatar i da se o Rolsovoj filozofiji informisao na sajtu Vikipedije, ne iznenađuje njegovo potpuno nepoznavanje i nerazumevanje ove materije, ali o tome je trebalo da razmišlja dok je pisao svoj članak. Kao razlog zašto je moje pozivanje na Rolsa problematično, Šrek, sasvim besmisleno, navodi Rolsov drugi princip pravde, koji u nešto preciznijoj formulaciji od one koju daje Vikipedija, a koju Šrek citira, glasi da društvene i ekonomske nejednakosti treba da budu raspoređene tako da idu prilog onima koji su u najnepovoljnijem položaju i da budu povezane sa službama i položajima koji su otvoreni za sve pod pretpostavkom nepristrasne jednakosti mogućnosti.

Istini za volju, oni koji su prema Rolsu u najnepovoljnijem položaju su nekvalifikovani i nisko-kvalifikovani radnici, a princip razlike pretpostavlja izvesnu alokaciju dobara od onih koji imaju više ka onima koji imaju manje i to kroz progresivno oporezivanje. Ako bi to učenje trebalo pozicionirati u političkom spektru, onda bi ono bilo najpribližnije socijaldemokratskom modelu, dok ga g.Šrek, potpuno bizarno, stavlja u kontekst komunističke komandne ekonomije i uravnilovke. Tačno je da je Rols svoje stavove donekle korigovao, a da je g. Šrek pročitao išta od onoga što je Rols napisao znao bi da se u tekstu iz Vikenda i pozivam na to donekle korigovano učenje.