Lavina pogrešnih zaključaka

Najpre, g. Živanović tačno zaključuje da Srđan Jovanović Maldoran i ja (kao i mnogi drugi) želimo da živimo u društvu u kome nema religije. Međutim, pogrešno shvata da bismo, u slučaju da možemo, pribegli njenom „ukidanju“.

Potpuno sam svestan da je odumiranje religije, kao društvene anomalije, dugotrajan (ali neminovan) proces i da mi samo možemo pokušavati da ga ubrzamo, ukazujući na konkretne posledice njenog uticaja u svakodnevnom životu. Uostalom, naučno je dokazano da nam religija nije potrebna čak ni kao „izvor moralnih načela“, na šta se crkva najčešće poziva u branjenju svojih interesa. Neurofiziologija je dokazala da deca već u prvoj godini života, dakle pre nego što smo počeli da ih „kvarimo“ svojim vaspitanjem, prepoznaju šta je ispravno, a šta pogrešno i imaju osećaj za pravdu. Ovo je vrlo detaljno i nedvosmisleno obrazloženo složenim biohemijskim procesima u mozgu, dakle biološki, naučno.

Naravno da se zalažem za toleranciju i slobodu dijaloga, samo sam vrlo precizno rekao da je dijalog ateiste sa bilo kojim verskim indoktrinatorom ili crkvenim velikodostojnikom potpuno besmislen i, konsekutivno, bespotreban. Nisam rekao da nisam spreman, kao i moje koleginice i kolege iz udruženja „Ateisti Srbije“, na javni dijalog sa pomenutima, čak je takav dijalog u nekim medijima bio i planiran, ali su se crkveni službenici u poslednji čas povukli i otkazali svoje učešće, verovatno nespremni za suočavanje sa naučnim argumentima protiv svoje dogme.

Na kraju, u sekularnoj državi treba da postoji mogućnost izbora – za versku nastavu ili ne, ali smatram da verska nastava treba da se vrati pod okrilje verskih institucija i zajednica, a ne da se sprovodi u državnim školama. U slučajevima privatnih osnovnih i srednjih škola, uvođenje verske nastave leži na osnivačima i tu takođe nema nikakvih prepreka da se ona sprovodi i da roditelji koji žele da im deca pohađaju versku nastavu upišu svoje potomke u ovakve škole. Dakle, pogrešno je shvaćeno da je udruženje „Ateisti Srbije“ protiv prava na ispovedanje vere ili bilo kojeg drugog ljudskog prava, kao i da je protiv bilo kog vernika lično.

Svi ljudi koji veruju u boga, idu u crkvu ili džamiju, krste se ili klanjaju, mole bogu pred obred, slave slavu, venčavaju se u crkvi, idu na pričest, poste petkom ili nekim drugim danima i generalno svi koji privatno, ili javno u crkvi, rade bilo šta vezano za religiju što ne ugrožava život i slobodu drugih ljudi, svi takvi ljudi imaju pravo i slobodu da sve to rade ako i kad god žele.

Sa druge strane, mešanje crkve i njenih predstavnika u poslove države, nametanje moralnih pravila i normi zasnovanih na religijskim tekstovima, uvođenje verskih učenja i simbola u državne škole, uvođenje verske službe u Vojsku Srbije, nametanje doprinosa za izgradnju verskih objekata, zahtevanje poštovanja samo jedne vere i poistovećivanje veroispovesti sa nacionalnom pripadnošću, apsolutno su nedopustiva kršenja osnovnih ljudskih prava svih građana i građanki jedne sekularne države.

Autor je predsednik UO udruženja „Ateisti Srbije“