Laži oko nove autobuske stanice

A pitao sam da mi u interesu javnosti odgovore: kada će biti puštena stanica „Jug“, koja je po prethodnim izjavama Bojana Bovana, gradskog sekretara za saobraćaj, trebalo da bude u radu kada i nova BAS na Novom Beogradu?

Šta je razlog što ovo obećanje nije ispunjeno i da li će autobusi iz pravca juga od nedelje 29. septembra 2024. godine dolaziti na novu BAS u Beogradu preko Gazele ili drugim pravcem?

Iako su dve bitne napomene ukazivale da odgovore tražim u svojstvu novinara: „interes javnosti“ i uz potpis „diplomirani politikolog – novinar“, činjenica da nisam naveo medij za koji radim je bila odlučujuća da ne odgovore o onome o čemu sam ih pitao.

Ostali su „gluvi“ na moja objašnjenja da sam „slobodni novinar“, da to mogu da im potvrdim novinarskom legitimacijom NUNS-a, da nemam matičnu redakciju, da sarađujem sa više njih, a najviše sa Danasom, i da su prema Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dužni da mi dostave odgovor, a ne kako su istakli na početku razgovora da će pitanja proslediti Službi za informisanje grada Beograda – BEOINFO (koja, ukoliko su je dobila, nije odgovorila do slanje ovog teksta za objavljivanja).

Razlog za takav neprofesionalan odnos Info službe u Sekretarijatu za saobraćaj Beograda je u saznanju da najviše sarađujem sa Danasom, koji nije na listi „poželjnih“, provladinih medija, barem prema mišljenju onih koji vrše vlast na republičkom i gradskom nivou, a posebno Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda, koji je više puta optuživao kritičke medije da namerno lažu i u svemu traže grešku vlasti, i da novinari samo treba da se opuste i fokusiraju na istinu, kako im je poručio na konferenciji za medije 28. septembra 2022. godine: „Ne možete u svemu da pokušavate da nađete grešku ako je nema, a sigurno da će biti grešaka. Samo se malo opustite i fokusirajte se na istinu.

Kada biste se fokusirali na istinu onda biste verovatno našli i neku grešku pa biste zadovoljili i vašu potrebu uredništva da kritički po svaku cenu govorite o aktuelnoj beogradskoj vlasti“.

A ko je u vezi sa izjavom Bojana Bovana, v.d. sekretara u Sekretarijatu za saobraćaj Grada Beograda – koji se pre oko mesec dana „preko noći“ dosetio da javnost podseti da je još pre nekoliko meseci Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, najavio otvaranje autobuske stanice „Jug“, koja će se upravo nalaziti u blizini Autokomande, da radovi na njoj traju duže vreme, da će biti otvorena kada i BAS-ova na Novom Beogradu i da će putnike sa te stanice koji doputuju sa juga prevoziti put Slavije posebni autobusi – govorio neistinu, lagao: da li novinari koji u interesu javnosti pitaju ili oni koji treba da u javnom interesu ispunjavaju rokove izgradnje ovako važnih infrastrukturnih objekata, a ne da ih kao sada pomeraju za dva do tri meseca, proceniće građani, putnici i čitaoci Danasa.

Inače, Bojan Bovan je tada još naglasio da „ukidanje međugradskog saobraćaja preko Gazele nije ničiji hir nego rezultat ozbiljne stručne ekspertize koju su uradili stručnjaci za saobraćaj još pre nekoliko godina, samo što do sada nisu postojali uslovi da se ona i realizuje“ (obilaznica oko Beograda i centralna autobuska stanica na Novom Beogradu), što je dodatno uznemirilo prevoznike i putnike, koji se pitali kojom će se trasom prevoziti putnici koji ne završe svoje putovanje na novoj stanici „Jug“, već nastave do nove BAS-ove stanice na Novom Beogradu?

A koliko je sadašnja putanja kretanja međugradskih i prigradskih autobusa iz pravca juga ka BAS-u na Novom Beogradu, odraz „stručne ekspertize“, a autobuska stanica „na zadovoljstvo svih korisnika“, kako je rekao Boban Kovačević, generalni direktor BAS-a, na otvaranju ove stanice, najbolje ilustruju rešenja iz Sekretarijata za javni prevoz Gradske uprave grada Beograda.

Prigradski autobusi iz Sopota i Mladenovca, koji dolaze auto-putem Beograd-Niš: 460, 460A, 464, 465, 465A, 493, 493A, 493B, 494, 494A, 499 i 4414A nastavljaju kretanje moto-putem kroz grad, preko mosta Gazela i ulicama Vladimira Popovića i Jurija Gagarina do autobuske stanice.

U povratku autobusi na ovim linijama izlaze na moto-put na petlji Beogradska arena i koriste stajalište Sava centar.

Isto je i sa linijama iz Lazarevca, 581, 581A i 581E, a autobusi se kreću dosadašnjom trasom i preko mosta Gazela, zatim ulicama Vladimira Popovića i Jurija Gagarina dolaze do nove autobuske stanice na Novom Beogradu.

Ovu „privilegiju“, da se kreću preko mosta Gazela, do nove BAS, nemaju međugradski autobusi koji dolaze iz drugih gradova iz pravca juga, već se na Mostarskoj petlji isključuju sa moto-puta i voze Bulevarom vojvode Mišića, pored Sajma, a za prelaz preko Save koriste Most na Adi. Istu trasu imaju i u povratku, samo u suprotnom smeru.

Tako su na primer, putnici iz Smedereva, koje je pre oko 50 godina odbilo predlog beogradskih vlasti da postane 18. gradska opština Beograda, a po udaljenosti od prestonice je kao Mladenovac i Lazarevac, u nepovoljnijem položaju kada treba da stignu do novog BAS-a, od građana iz ovih opština.

Prevoznici na liniji Smederevo – Beograd i obrnuto („Lasta“ i „Jugoprevoz“) tretiraju se kao prevoznici u međumesnom saobraćaju, pa im je „zabranjen“ prelaz preko mosta Gazela, dok autobusi „Laste“ koji saobraćaju auto-putem prema Mladenovcu, Sopotu i Lazarevcu su u rangu prigradskih prevoznika, pa to mogu.

„Stručna ekspertiza“ nije uspela da ubedi javnost u opravdanost ovakvih rešenja, koja zadiru i u oblast diskriminacije putnika, od kojih je Beograd ne samo sada već i u prošlosti imao velike koristi.

Mnogi Smederevci (akademici, naučnici, lekari glumci, pevači, sportisti i drugi) ostavili su neizbrisiv trag ne samo u razvoju i afirmaciji Beograda već i cele Srbije.

Polovinom sedamdesetih godina prošlog veka iz Smedereva do Beograda putovalo se preko Grocke i Cvetkove pijace. Postojao je i poseban jutarnji polazak za studente, a autobus se po ulasku u Beograd kretao Bulevarom revolucije, sada Bulevar kralja Aleksandra: stajao ispred Elektrotehničkog i Pravnog fakulteta, na Slaviji i na kraju je odredište na starom BAS-u, u blizini Ekonomskog fakulteta.

Tadašnji beogradski saobraćajni eksperti i vlast u glavnom gradu Jugoslavije nisu smatrali da takav režim stajanja međumesnih autobusa iz Smedereva narušava njen kvalitet.

Interes građana, a posebno mladih koji su svakodnevno putovali u Beograd na školovanje bio je iznad svakog drugog interesa.

Studenti iz Smedereva su brzo stizali do svojih fakulteta u Beogradu, često mnogo brže nego svoje kolege iz beogradskih naselja, pa nije bilo potrebe da im roditelji iznajmljuju stanove u ovom gradu, kao što je to slučaj danas.

Beogradska vlast, odnosno njihov Sekretarijati za saobraćaj i Sekretarijat za javni prevoz, prvo su zabranili autobusima iz Smedereva da se posle Cvetkove pijace, gde im je bilo prvo stajalište u Beogradu, kreću Bulevarom revolucije, već ih usmerili da nakon ove pijace skrenu i preko Ulice maršala Tolbuhina (sadašnje Makenzijeve) stignu do Slavije, gde im je bilo drugo stajalište.

Od tog stajališta, kretanjem Nemanjinom do starog BAS-a više se nisu zaustavljali.

I ovo saobraćajno rešenje za prispeće autobusa iz Smedereva nije bilo mnogo lošije od prethodnog, jer se i od Slavije veoma brzo stizalo i do ostalih delova grada u kojima su Smedereci radili, školovali ili dolazili na pregled u KCS.

Svako sledeće rešenje gradskih vlasti bilo je nepovoljnije za putnike iz Smedereva.

Prvo je zabranjeno da autobusi staju kod Cvetkove pijace, osim nekoliko u jutarnjem i podnevnom špicu, a onda su i to ukinuli, tako da sada mogu samo da se kreću auto-putem sa uključenjem i isključenjem kod Vodnja ili preko Grocke, Leštana, Bubanj potoka i moto-puta dolaze kod Vatrogasnog stajališta, koje je i za sve ostale prevoznike iz pravca juga, otvoreno 1. jula 2018. godine, uz obrazloženje da se stajalište pomera za jednu stanicu pre Krivolačke na Autokomandi kako se tu ne bi stvarale saobraćajne gužve.

Većina putnika koja tu silazi iz međugradskih autobusa iz smera Jug, za prevoz samo jedne stanice do Autokomande, mora veoma dugo da čeka dva autobusa gradskog prevoza: liniju 17, koji polazi sa Konjarnika prema Zemunu (u saobraćajnom „špicu“, ujutru u sedam i osam časova po redu vožnje treba da saobraća na svakih šest minuta, ali se to u praksi retko dešava) pa kad pristane na ovo stajalište toliko je pun da u njega jedva uđu „hrabriji“ putnici bez prtljaga, spremni da se laktovima i drugim ekstremitetima, bez pomoći specijalnih gurača, kao što je to na železnicama u tokijskom metrou, izbore za malo „sendvič“ prostora u vozilu.

Oni putnici koji nisu spremni i sposobni za takav prevoz, a imaju i prtljag, „plen“ su beogradskih taksista, koji od toga imaju najveće koristi ili su „osuđeni“ da čekaju 38L (relacija Pogon „Kosmaj“- Železnička stanica „Beograd centar“) koji saobraća na svakih 30 minuta.

I tako punih šest godina pri dolasku u Beograd.

U suprotnom smeru, putnici koji se odluče da u međugradske autobuse iz Beograda ka jugu Srbije uđu sa stajališta kod Autokomande, koje 2018. godine nije izmešteno, kao što je to urađeno i za javni prevoz koji ulazi u grad, i dalje će, barem dok se ne otvori novo stajalište na oko 300 m od sadašnjeg, da rizikuju da kad pređu nadvožnjak iz pravca Franša, što je najčešći smer kretanja većine putnika, pretrčavaju veoma frekventno isključenje vozila sa moto-puta (doskorašnjeg auto-puta kroz Beograd) gde ne postoji nijedan znak da se tu može bezbedno preći, da do dolaska autobusa borave u veoma nehigijenskim uslovima: nema nijedne česme za vodu, toaleta, smeće je na sve strane, a iz ispusta betonskih kanalizacionih cevi, koji su ispod nadvožnjaka na oko pola metra iznad zemlje, udišu smrad, posebno pri većim temperaturama.

Autor je diplomirani politikolog – novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.