Lažna doktorka i „doktori“

Ova mlada žena falsifikovala je diplomu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a kasnije i uverenje o položenom stručnom ispitu. NJena prevara je razotkrivena početkom aprila ove godine kada je konkurisala za specijalizaciju iz pedijatrije.

Ispostavilo se da je Višnja 2005. godine upisala Medicinski fakultet u Novom Sadu i da je položila samo ispite sa prve godine. Decembra 2015. počela je da radi kao pripravnica volonterka na Dečjem odeljenju. U februaru 2017, posle navodno položenog stručnog ispita, potpisala je ugovor na određeno vreme, a jula iste godine zaposlila se za stalno kao doktorka medicine. Lekarska komora Srbije proglasila se nenadležnom za slučaj lažne doktorke iz Vršca, jer je „ona građanin Srbije, a ne lekar“.

Ovaj skandal nije ostavio ravnodušnim čak ni ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara, koji je najavio da će ubuduće biti stroža kontrola diploma prilikom zapošljavanja zdravstvenih radnika. Možda ministar ne zna, ali kontrola već postoji, samo što država ne kontroliše sve građane podjednako. Nijedan lekar u Srbiji ne može da zasnuje radni odnos po bilo kom osnovu, da li na određeno ili neodređeno vreme, da li u privatnoj ili u državnoj bolnici, dok ne pribavi potrebnu licencu. Naime, bolnica koja želi da zaposli određenog lekara šalje zahtev za izdavanje licence Lekarskoj komori Srbije. Lekarska komora proverava dokumentaciju i u roku od mesec dana dužna je da izda licencu lekaru, ili da signalizira da lekar ne ispunjava uslove za izdavanje licence. Takođe, veoma je lako proveriti ko od lekara ima licencu, jer se od 2015. godine na sajtu Lekarske komore Srbije nalaze imena i prezimena svih licenciranih lekara u Srbiji.

Imajući sve ovo u vidu javnost se s pravom upitala: kako je moguće da je lažna doktorka koja je zasnovala radni odnos 1. februara 2017. godine, radila više od godinu dana, pritom napredujući u službi (od volonterke do kandidatkinje za specijalizaciju), uprkos tome što njenog imena nema na listi licenciranih lekara? Kako je direktor Opšte bolnice u Vršcu mogao da zasnuje radni odnos sa lekarom koji nema licencu, da mu nakon ugovora na određeno vreme ponudi i ugovor za stalno i da ga kasnije uputi i na specijalizaciju? Da li je vršačka bolnica postupala po zakonu i tražila od Lekarske komore licencu za rad pomenute doktorke? Jer da je sve bilo po zakonu, ova prevara bi bila razotkrivena u samom startu i dotična lekarka ne bi ni bila u prilici da se zaposli u bolnici.

Višnja Đumić, ćerka medicinskih radnika (otac dr specijalista neuropsihijatar, načelnik Neuropsihijatrijske bolnice u Vršcu, a majka glavna sestra na odeljenju neonatologije Opšte bolnice), izgleda da je potcenila stepen nepotizma i korupcije u srpskom društvu. Možda je diplomu kupila samo da bi zadovoljila ambicije svojih roditelja, nadajući se da nikad neće biti u prilici da radi kao lekarka? Možda je duboko verovala da će i ona poput hiljade mladih lekara sa pravim diplomama, biti nezaposlena i godinama čekati šansu za rad u struci? Možda je želela da sreću potraži u inostranstvu, uverena da nikada neće biti u prilici da obuče beli mantil i, ne daj bože, leči ljude?

Ali Višnja nije mogla da zna da će se njen otac učlaniti u SNS i da će joj to, možda, brže-jače-bolje odškrinuti vrata ka zaposlenju u bolnici. Ona nije mogla da zna da će SNS na čelo bolnice dovesti svog čoveka dr Danila Mitrovića. Ispostavilo se, na Višnjinu žalost, da je teško ostati nezaposlena ako si ćerka poznatog lekara i ako su ti otac i direktor članovi iste partije.

To što je uradila Višnja Đumić je za svaku osudu i protiv nje je već podneta krivična prijava za prevaru. Ali, da li će određene zakonske konsekvence snositi i direktor vršačke bolnice i druga odgovorna lica bez obzira što su članovi SNS-a? Šta je sa drugim spornim diplomama za koje javnost sumnja da su takođe falsifikati i plagijati? Hoćemo li ikada saznati da li je Tomislav Nikolić, bivši predsednik Srbije, zaista na pošten način stekao svoju fakultetsku diplomu ili se poslužio prečicom kao Višnja?

Dokle god zakoni ne budu podjednako važili za svakog od nas, pa bio ti predsednik Srbije ili običan građanin, bio ti dete lekara ili dete primaoca socijalne pomoći, dotle ćemo biti upravo tu gde jesmo – u šupku Evrope.

Autorka je odbornica DS u Skupštini grada Vršca