Lažne brige Velikog Demagoga

Tu je i kraj svake kulture koja dospevši u stadijum civilizacije megalopolisa poprima obeležja dekadentnosti i propada. To bi bila esencija misli filozofa istorije Osvalda Špenglera („Propast Zapada“).

Mislilac je još na početku prošloga stoleća predvideo da će to truljenje i postepeno raspadanje Zapada (pod kojim se podrazumeva čitava Evropa, Amerika i sav „svet belih ljudi“) potrajati kroz 20, 21. i 22. vek.

Može mu se mnogo toga osporiti i staviti pod znak pitanja, ali činjenica jeste da je savremeni svet u poslednja dva stoleća obeležen megalopolisima, višemilionskim gradovima koji neprestano narastaju usisavajući sve ostalo. (Ono što bih ja stavio odmah kao primedbu ovakvim pogledima je da osim „velikovaroške“ postoji i „malovaroška“ svetina.) A jedno od obeležja našeg vremena jeste demagogija. Nad nama se kao zloduh odavno nadvija sen Velikog Demagoga. Šta On čini?

Veliki Demagog krenuo je u obilazak parohija. Najnovije njegovo rovarenje je da širi zavist i netrpeljivost unutar iste zemlje, pripadnika iste države. Veliki Demagog je otišao u Novi Pazar da poruči kako bi on rado dao novac za obnovu džamije. Kad ne bismo znali šta je govorio o Muslimanima (Bošnjacima) mogli bismo ostati u zabludi.

No, zašto se čovek ne bi promenio? Ne, uveren sam, nije se uopšte promenio, promenile su se okolnosti a društveni položaj bitno određuje čoveka. Ubeđen sam da ih jednako prezire pa čak i mrzi samo se pretvara jer to mu je od koristi.

Veliki Demagog deli pare. Kao da ih iz svog džepa deli. To su državni novci iz budžeta prikupljenog od svih nas poreskih obveznika. To nisu njegove pare – trebalo bi da utuvi.

Novo je to da je sa širenja mržnje prema spolja prešao na širenje mržnje unutra. Veliki Demagog sada poručuje u Kraljevu kako nije pravedno (On i pravda?!) što su u Beogradu prosečne plate hiljadu evra a u ostatku Srbije niže te da to treba poravnati „pa makar se ljutili u Beogradu i Novom Sadu“.

A ko u Beogradu i Novom Sadu ima nešto protiv toga, ko bi se ljutio?! Nema niko, to su Demagogove konstrukcije kojima širi razdor i seje buduće sukobe. Uočio je da mu Beograd otkazuje glasačku podršku još pre godinu dana na izborima pa se odlučio da prošparta parohije i sada ide na najprizemnije i najljigavije dodvoravanje „unutrašnjosti“. (Ako je neko „unutrašnjost“, da li smo mi koji živimo u Beogradu „spoljašnjost“?!) Pa zar on? Sad mu je drago Kraljevo, drag mu je Novi Pazar a tek Trgovište.

Veliki Demagog je u Skupštini ismevao Boška Obradovića zbog njegovog „čačanskog izgovora“ iako je to podjednako književni standardni srpski jezik kao i ovaj koji se govori u Beogradu.

Veliki Demagog je u Pčinjskom okrugu povremeno pokušavao da duhovito podražava lokalni govor. Valjda da bi se dodvorio tamošnjoj sirotinji raji. (Tamo će sigurno uspeti, oni su podložni demagogiji i njih nije teško prevariti.)

Pređimo na teren činjenica. Istina je da Beograd neumereno raste, veliki je priliv stanovništva. Međutim, to je karakteristika današnjeg vremena, mnogo više i brže narastaju drugi veliki gradovi u Evropi a tek van Evrope (Istanbul, Kairo, Meksiko Siti, Šangaj…).

To je ono što je Špengler predvideo kao pouzdani znak sumraka civilizacije. Činjenica je da su u Beogradu (ali i Novom Sadu i generalno Vojvodini) veće zarade nego u drugim delovima Srbije. Ali Veliki Demagog i mnogi mali zaboravljaju da su ovde i troškovi života veći, sve je skuplje, zaboravljaju da u milionskim gradovima većina nema svoje stanove i prinuđena je da plaća visoke stanarine.

Ne samo zakup stana već i cena kvadratnog metra je mnogo skuplja. Naravno, i u malim mestima postoje podstanari ali tamo ipak većina poseduje svoje kuće ili kućice. Takođe se zaboravlja da je najveće ubiranje poreza odn. punjenje budžeta upravo u Beogradu i Novom Sadu.

Konačno a najvažnije, sva ta „briga“ Velikog Demagoga je potpuno lažna. On kao autentični beogradski frajer-huligan ne daje pet para ni za koga i sve posmatra sa visine isto kao i čitava ta ološka elita koja ga okružuje i grebe se o vlast i slast dok može.

Oni se brinu samo za populistički rejting i dobijanje na izborima. (I to je po Špengleru znak propasti jer se umesto vladavine onih koji su uslovno rečeno plemstvo odn. najbolji i najumniji ljudi ustoličava vladavina većeg broja – „demokratija“ kao vladavina svetine koja odavno nije narod jer je ništa unutrašnje, organsko, ne povezuje – a koja se postiže većim parama uloženim u demagogiju političara.)

Pravo rečeno u Srbiji niko ne daje pet para ni za koga. Ovde ne postoji politički narod (nacija) ovde je na sceni velikovaroška i malovaroška svetina kojom vladaju ološi odabrani od te iste svetine koji su poput svetine pa su ih zato i izabrali. („Slično se sličnom raduje“ – latinska izreka.) Velika je laž da ovde postoji nacionalno jedinstvo.

Postojala je i još postoji umanjena protokom vremena nacionalna mržnja prema drugim narodima sa kojima se u bliskoj ili daljoj prošlosti ratovalo. Nacionalizam je izvorno smišljen da bi se premostile regionalne, jezičke i konfesionalne razlike među stanovnicima jedne države a ne da bi ih se huškalo na drugoga. A gde smo videli tu nacionalnu solidarnost?

Da li u onim kolonama Srba iz Hrvatske 1995. godine kojima niko po najvećoj žegi nije hteo ni čašu vode da pruži ali su im vešti „neoliberalni“ preduzetnici prodavali vodu petostruko od regularne cene u prodavnicama? (Sasvim u skladu sa tom ekonomskom teorijom i praksom da nema milosti već svako ima da ugrabi za sebe samo ako može te da u tome čak počiva napredak celog društva!)

E sad, svemu se treba nadati. Odavno je neko rekao da se svaki rat vraća kući. Sad više nema sa kime spolja da se ratuje jer sve je izgubljeno, nanizani su poraz do poraza. Da li ćemo doživeti i to da sutra počne građanski rat unutar nas?! Siguran sam da ako bi Veliki Demagog procenio da je to ultima ratio za opstanak njega i njegovih da će tako i biti. On ima resurse za tako nešto.

Uzgred budi rečeno – u Srbiji niko zbilja ne mari za Srbe na Kosovu. Niko ih ne želi ovde. Oni su „Kosovari“. Primetio sam na više mesta po gradu natpise „Fuj Kosovari!“ Možda se tu misli na podzemlje koje se otuda širi ovde, na one koji su uzdanica Srpske liste, a ne generalno na tamošnje Srbe? Ostaje nam da se nadamo u ispravnost ovakvog tumačenja.

Autor je književnik 

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.