Lažni doktori potopili nauku

Skromni čovek a svetski matematičar Stojan Radenović umnogome je doprineo da se Beogradski univerzitet uvrsti na listu 500 najznačajnijih univerziteta u svetu. Ukoliko taj rejting isključivo zavisi od jednog naučnika, ma kog kapaciteta bio, onda od te nauke malo šta će biti. Paradigma pravih odnosa prema nauci u Srbiji je poziv da se čuveni genetičar, u svetskim okvirima, dr Miodrag Stojković, vrati u Srbiju.

Bio je on u Srbiji, od Centra za matične ćelije u Kragujevcu ne beše ništa, a pride za naučnika svetskog renomea nije bilo mesta u SANU. Doduše ova najviša naučna institucija u Srbiji decenijama se ne oglašava, verovatno su akademici zauzeti svojom stalnom borbom za deo privilegija u društvu. Posle svega dr Miodrag Stojković odlazi na Harvard, među prvim univerzitetima u svetu. Tu je, naravno, dobrodošao.

Sva ova današnja zbivanja u Srbiji podsećaju na već viđeno, na primer, na „Mrtvo more“ Radoja Domanovića. Tamo su talentovani pesnici, naučnici, umetnici skrajnuti, a pri tom im čaršija daje poznate atribute: budala, lopova, danguba, kockara, špijuna i slično. Drugu prepoznatljivu sliku dao je Branislav Nušić komedijom „Dr.“ (ovo s tačkom je da potcrta pravopisnu nepismenost), gde se novcem može kupiti i najviša akademska titula.

Veoma prepoznatljivo s obzirom na lažne diplome i doktorate u Srbiji. Ali ovi naši lažni nosioci najviših naučnih titula, nažalost su i visoki državni funkcioneri. Već godinama ozbiljni profesori univerziteta i akademici upozoravaju da su titule Siniše Malog, sadašnjeg ministra finansija, Nebojše Stefanovića, ministra policije, uveliko plagijati, što je nespojivo sa gotovo hiljadugodišnjom praksom u univerzitetskoj zajednici. Tu su i doktorati na malopoznatim univerzitetima Jorgovanke Tabaković, guvernerke Narodne banke, i još nekih ministara i visokih državnih čimbenika.

Pa ako je doktorat samo ulaznica za naučni svet čudno je da ti doktori nauka od tada nisu napisali nijedan naučni rad, koji se podrazumeva za nosioce najviših titula. Ovako ostaje gorak utisak da te doktorate, pa i diplome ničim ne opravdavaju. Tu je, naravno, i diploma mastera već bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Oni su, kao i mnogi drugi sa lažnim diplomama potopili nauku Srbije. Oni zaista opredeljeni za nauku nikako ne mogu da se svrstaju u koš sa kovačima lažnih diploma. Tu je prepoznatljiv talenat, znanje, uporan i dugotrajan rad, i rezultat koji ulazi u svetsku listu. Poređenja radi najpriznatija i najcitiranija srpska naučnica Gordana Vunjak Novaković, profesorka na Kolumbiji, ima h-indeks od 110, što je u rangu nobelovaca. Najcitiraniji profesori na srpskim univerzitetima imaju indeks od oko 50. S druge strane u inostranstvu već ima oko sedam hiljada srpskih naučnika, čiji odlazak je nenadoknadiv gubitak za srpsku nauku.

I ne samo najperspektivniji naučnici da odlaze, nego listom i drugi stručnjaci, inženjeri, lekari, profesori… Tu ne može biti zabune zbog čega odlaze. Ne samo zbog mizernih primanja, a u nauku se ulaže oko 1,3 odsto budžeta dok je to u Americi i Kini oko tri odsto, već uopšte zbog potcenjenosti znanja. Kako to, na primer, da direktor najznačajnijeg srpskog preduzeća, EPS-a, bude pečenjar, ili ko to vodi osetljive Nuklearne objekte Srbije, Puteve Srbije, ministarstva prosvete, nauke, privrede, poljoprivrede, odbrane, i mnogih drugih značajnih institucija gde bi morali da budu ljudi od znanja, integriteta i dostojanstva. Zbog tih i takvih oni obrazovani, talentovani i kvalitetni ne samo da odlaze, nego su odlučni da tamo i ostanu jer ih uvažavaju i poštuju.

Prijem za matematičara Stojana Radenovića je samo marketinški stranački potez Aleksandra Vučića, a nauka je mnogo ozbiljna delatnost da bi se poigravali sa njom.

Autor je novinar iz Šapca