Lečić glumi kandidata za predsednika DS

Bio je to glas čoveka koji je u isto vreme i zaprepašćen i ljutit, a ponajviše uvređen onim što je prvi put u svom višedecenijskom partijskom stažu doživeo.

Da se reči koje je izgovorio mogu javno citirati, sad bih ih ponovila u ovom tekstu u kojem ću, nadam se poslednji put, objasniti zašto se 26. septembra ne održavaju nikakvi izbori u Demokratskoj stranci, ali i po ko zna koji ponoviti o čemu je zapravo reč u ovoj pometnji u javnosti koju pokušava da napravi grupica uglavnom bivših stranačkih funkcionera (i dvoje sadašnjih) u svom dvogodišnjem nastojanju da ponovo preuzmu kontrolu nad našom strankom.

Kad me neko upita o „kandidatu za predsednika DS-a Branislavu Lečiću“, najpre se setim Lečića kako ispred Madlenianuma viče da su „ćelavci iz teretane“ dovedeni „za bandu“.

Da ne bi bilo dileme ko je „banda“, on je lično „objasnio“ da je to sadašnje stranačko rukovodstvo i svi oni koji to rukovodstvo podržavaju.

Znači, ogromna većina današnjih članova Demokratske stranke.

I može Lečić da ostvari još stotine velikih uloga u pozorištu i na filmu, može da pobedi u desetinama rijaliti programa u kojim rado učestvuje i da snimi još koju reklamu za mušku potenciju, on će za mene i većinu mojih stranačkih koleginica i kolega zauvek ostati samo lažni demokrata i političar u pokušaju koji nas je svojim lažima i postupcima u poslednjih nekoliko meseci sve zaprepastio, naljutio i, ponajviše, uvredio.

I formalno i suštinski, sve je ovde potpuno jasno.

Nikakvi izbori u Demokratskoj stranci nisu raspisani za 26. septembar i nikakvo rukovodstvo na tim „izborima“ neće biti izabrano.

Prema članu 30 stav 8 i 9 Statuta Demokratske stranke, izbornu skupštiniu saziva predsednik stranke ili „apsolutna većina članova Glavnog odbora“, a prema stavu 9 istog člana najvišeg stranačkog akta, izbornu skupštinu priprema organizacioni odbor „koga bira Glavni odbor na predlog predsednika“.

U ovom slučaju, ništa se od toga u stvarnosti nije dogodilo.

Izbore nisu raspisali ni predsednik ni apsolutna većina članova GO (koja je u vreme održavanja sednice junske sednice GO bila 190 članova), niti je predsednik uopšte predložio izbor organizacionog odbora.

Kako onda ova grupa organizuje „izbore“, zapitaće se svako razuman ko je ovo upravo pročitao.

Pa tako što su odlučili da pred očima čitave javnosti pokušaju prevaru kakva dosad nije viđena u našem političkom životu (a nije da se dosad nismo već nagledali svega i svačega).

Oni su jednostavno odlučili da slažu kako je Glavni odbor 21. juna u Madlenianumu doneo odluku o raspisivanju izbora i kako je izabrao organizacioni odbor i kako oni sad sprovode nekakve izborne radnje.

Izmislili su proceduru, birački spisak, način glasanja…

Izmislili su čak i da u stranačkom statutu piše da se posle svakih parlamentarnih izbora u zemlji automatski organizuju i stranački izbori, jer u statutu o tome doslovno stoji ovo: „Redovna izborna skupština se održava po pravilu na svake četiri godine, odnosno najkasnije u roku od šest meseci od dana održavanja izbora za narodne poslanike u slučaju da Demokratska stranka ima svoje kandidate na tim izborima…“ (član 30 stav 7 Statuta Demokratske stranke).

Budući da je Demokratska stranka na lažnim izborima održanim 21. juna nije učestvovala (pa tako nije ni imala svoje kandidate), jasno je se ni ta statutarna odredba ne može koristiti kao izgovor za organizovanje i stranačkih izbora.

I to su slagali, dakle.

To što Branislav Lečić više nije član stranke čijeg kandidata za predsednika glumi, samo je još jedna u nizu bizarnosti kojim u poslednjih nekoliko meseci svedočimo.

Upravo zbog događaja u Madlenianumu Etički odbor Demokratske stranke je još 9. jula pokrenuo disciplinski postupak protiv Lečića i još četvorice bivših funkcionera zbog kršenja stranačkog statuta i Etičkog kodeksa, a stranački Izvršni odbor je potom, u skladu sa Pravilnikom o disciplinskom postupku, doneo odluku o isključenju iz stranke, koja je u međuvremenu postala konačna.

Prema članu 21 tačka 2 Statuta Demokratske stranke, naime, članstvo u našoj stranci prestaje „danom donošenja konačne odluke o isključenju“, a budući da se niko od pomenutih nije žalio na odluku stranačkog organa koji vodi disciplinski postupak, odluka Izvršnog odbora o isključenju je postala konačna, pa Lečić, Balša Božović, Slobodan Milosavljević i Radoslav Milojičić Kena više ni suštinski ni formalno nisu članovi DS-a.

Upravo ovi pomenuti, zajedno sa jednim bivšim predsednikom naše stranke, sada su glavni organizatori i promoteri tobožnjih stranačkih izbora.

Ostali u tome učestvuju sa različitim motivima, od kojih se nijedan ne odnosi na interese Demokratske stranke i njenih članova.

U širenju velike „izborne laži“ oni očigledno imaju podršku režimskih medija, a dobijaju zavidan prostor i u onih nekoliko nezavisnih glasila koja još postoje u Srbiji.

Pretpostavljam da normalnim ljudima koji rade u nezavisnim medijima nije lako da poveruju da neko može baš sve da slaže i da je u tome „tajna“ njihovog uspeha u dobijanju slobodnog medijskog prostora.

Ponavljam i odgovorno tvrdim: oni sve lažu. Zato su i izabrali Leku da glumi kandidata za predsednika.

Samo vrhunski glumac može stati pred kamere i tako hladnokrvno bestidno lagati.

Sad kad se taj 26. septembar primakao i kada predsednik Zoran Lutovac i legalno i legitimno stranačko rukovodstvo nisu ustuknuli pred prljavom kampanjom blaćenja i podmetanja, ni popustili pod pritiscima i ucenama, kojim su poslednjih meseci izloženi, uključujući i pretnje krivičnim prijavama zbog nekakvog novca koji je tobože nestao, ove lažne demokrate i propali politikanti nemaju kud.

Njihove političke karijere su završene i njima sada preostaje da se svete tako što će pokušati da naprave što veću političku i moralnu štetu i Demokratskoj stranci i svima nama koji ostajemo u njoj.

Oni će nesumnjivo proglasiti izbornu pobedu i novo stranačko rukovodstvo koje će onda od državnih institucija (ministarstva koje vodi registar političkih organizacija, sudova…) tražiti da njihovu laž priznaju za našu istinu.

Ko je u ovoj zemlji i glavni ministar i glavni sudija, svi dobro znamo.

Tobože spasavajući Demokratsku stranku, oni će pokušati da suvereno pravo da odlučuju o svojoj stranci i njenom rukovodstvu otmu od članova Demokratske stranke i „predaju“ Aleksandru Vučiću.

Poverenje koje ovi „žuti“ fariseji poklanjaju Vučiću, ne samo kad je reč o izboru rukovodstva Demokratske stranke, zaista je dirljivo.

Zato se valjda i toliko ljute kad im neko kaže da rade za predsednika Srpske napredne stranke.

Autorka je zamenica predsednika DS