Vučićev nikad bolji život

Tačno je da se u vreme socijalizma, kojem ja imam mnogo toga da zamerim, pre svega manjak ljudskih prava i sloboda, letovalo u većini slučajeva skromno, ali za razliku od Vučićevog „zlatnog doba“, tada se nije dizao kredit da bi se išlo na more.

Danas, kao što svi dobro znamo, a zna i Vučić samo se pravi naivan, prosečna porodica u našoj zemlji, u kojoj rade oba supružnika, jedva sastavlja kraj s krajem, i kupuje meso tek kad „legne“ plata nekome u kući, i još par dana nakon toga, a o teškom životu penzionera i da ne govorimo – oni kad plate mesečne dažbine za komunalije i slično jedva da imaju za paštetu i jogurt do naredne penzije.

Nasuprot tome, u doba Broza, i porodice u kojima je bila zaposlena samo glava kuće, odnosno otac, a mnoge žene bile domaćice, išle su redovno na letovanja, a često i na zimovanja, dok su i osnovne životne namirnice bile mnogo dostupnije, kao i udžbenici za decu, koji se danas plaćaju na mnogo rata.

Išlo se tada, takođe, mnogo češće i na porodične ručkove i večere u restorane, jer su i cene takvih izlazaka bile znatno prijemčivije nego danas kada je čist luksuz sesti u kafanu više od jednom ili, u najboljem slučaju, dvaput mesečno. Zimovanje je, takođe, sad „sanak pusti“ za najveći broj naših građana.

Pomenuo je Vučić i kako se živelo lošije u vreme kneza Mihaila Obrenovića, ali, ako ništa drugo rečeni vladar bio je prosvećeni apsolutista, dok je Vučić samo apsolutista.

Između ostalog, na inicijativu kneza Mihaila izgrađeno je Narodno pozorište u Beogradu, i ta zgrada, pored ogromnog kulturnog značaja, predstavlja divan primer skladne i ukusne gradnje, za razliku od „remek-dela“ nastalih tokom prethodnih nekoliko godina vladavine Aleksandra Vučića, uključujući onu rogobatnu konstrukciju Trga republike, kojom se toliko diči Vučićev posilni Goran Vesić.

Na kraju, tvrdi Vučić, živi se bolje nego u doba Karađorđevića, Petra i Aleksandra. I tom periodu imam mnogo toga da zamerim, ali podsećam Vučića, koji se diči kako neumorno čita istorijske knjige, da su u to doba intelektualci bili na velikoj ceni, a ne kao danas, kao i da su bogatiji seljaci mogli da priušte sebi da šalju decu u inostranstvo na školovanje. Danas ni to nije moguće.

Autor je predsednik Demokrata Srbije.