foto (BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIĆ)Digitalna medicina, jedno od najbrže rastućih polja savremene medicine, predstavlja suštinsku promenu u načinu na koji pristupamo zdravlju i lečenju. Ova oblast kombinuje najnovija dostignuća tehnologije sa medicinskom praksom, omogućavajući da se zdravlje prati, analizira i unapredi na načine koji su pre samo nekoliko godina bili nezamislivi.
Njena svrha nije samo tretiranje bolesti već i proaktivno promovisanje zdravlja i prevencija zdravstvenih problema pre nego što se oni uopšte pojave. Jedan od najvažnijih aspekata digitalne medicine je telemedicina, koja omogućava pacijentima i lekarima da komuniciraju na daljinu, čime se prevazilaze geografske prepreke i omogućava pravovremena briga.
Digitalna medicina obuhvata različite aspekte od telemedicine, veštačke inteligencije, do upravljanjem velikim bazama podataka.
Kao i više puta u istoriji civilizacije, upravo je jedna epidemiološka opasnost, i prirodna katastrofa, moglo bi se reći, dovela do ekspanzije i naglog razvoja ove vrste medicine. Govorim, naravno, o kovid-19 epidemiji, koja nas je naterala da razmislimo na koje sve načine tehnologija može biti upotrebljena u praćenju i potencijalnom lečenju pacijenata na daljinu.
Telemedicina pruža mogućnost obavljanja konsultacija putem video-poziva, obezbeđuje daljinsko praćenje vitalnih znakova i omogućava procenu zdravstvenog stanja pacijenata bez potrebe za ličnim prisustvom u ordinaciji. U ruralnim oblastima, gde je pristup specijalistima često otežan, telemedicina donosi revoluciju u dostupnosti i pravovremenosti medicinskih usluga.
Mobilne aplikacije za praćenje zdravlja ušle su već u svakodnevnu, komercijalnu upotrebu, a nosivi uređaji kao što su pametni satovi mogu da prate otkucaje srca, nivo kiseonika u krvi, imaju senzore za kontinuirano praćenje glukoze kod osoba sa dijabetesom…
Ovi uređaji prikupljaju podatke u realnom vremenu i omogućavaju pacijentima i lekarima bolji uvid u zdravstveno stanje, što rezultira bržom reakcijom na promene u stanju pacijenta i prilagođavanjem terapije. Pojedini pametni telefoni, recimo, koji poseduju ultraprecizne kamere se, uz dodatak specifičnih sočiva, mogu koristiti za pregled očnog dna na bilo kom mestu, ne samo u oftalmološkoj ordinaciji.
Da bi se ogromnom količinom podataka efikasno upravljalo, i da bi analiza ovako velikih baza podataka bila uopšte moguća, potrebna nam je pomoć sa strane. Veštačka inteligencija (AI) predstavlja revolucionarnu tehnologiju koja menja način na koji pristupamo dijagnostici, tretmanu i organizaciji zdravstvene zaštite. Zahvaljujući sposobnosti AI sistema da brzo i precizno analiziraju velike količine podataka, ova tehnologija otvara vrata novim mogućnostima u medicini koje su ranije bile nezamislive. Veštačka inteligencija se koristi za analizu medicinskih slika, interpretaciju laboratorijskih rezultata, pa čak i za predikciju uspeha različitih terapijskih metoda, pružajući lekarima alat koji ubrzava i unapređuje kvalitet donošenja odluka.
U dijagnostici, AI algoritmi obučeni na velikim bazama medicinskih podataka mogu identifikovati obrasce i indikatore bolesti sa visokim stepenom tačnosti. Na primer, u radiologiji, algoritmi za prepoznavanje slike omogućavaju ranije otkrivanje raka dojke, pluća ili melanoma, što značajno povećava šanse za uspešno lečenje. Isto tako, AI se koristi u kardiologiji za prepoznavanje promena u radu srca, kao što su aritmije, kroz kontinuirano praćenje podataka sa senzora nosivih uređaja.
Veštačka inteligencija nije ograničena samo na dijagnostiku; ona se koristi i za personalizaciju tretmana.
Algoritmi mašinskog učenja analiziraju genetske podatke, podatke o načinu života i zdravstvenoj istoriji, kako bi identifikovali najbolju terapiju prilagođenu specifičnom pacijentu. Na taj način, AI doprinosi razvoju personalizovane medicine, gde se terapija ne prilagođava samo bolesti, već i individualnim karakteristikama svakog pacijenta, čime se povećava efikasnost terapija i smanjuju neželjeni efekti.
Uz sve prednosti, digitalna medicina suočava se i sa određenim izazovima. Prikupljanje, obrada i čuvanje velike količine ličnih podataka o zdravlju nosi sa sobom rizike u vezi sa privatnošću i sigurnošću podataka. Osiguranje bezbednosti informacija postaje prioritet, jer se poverenje pacijenata mora održati u eri u kojoj se podaci lako dele i mogu biti kompromitovani. Pitanje je da li će (i kada) robotska ruka uspeti da zameni topao ljudski dodir, i hoće li ljudski mozak moći da prihvati da AI ima mogućnost da brine o vama i ima empatiju, ili će podsvesti sve delovati kao jeftin trik.
Etičke odluke koje očekuju veštačku inteligenciju su svakako najklimaviji deo ove priče, i o tome će se tek raspravljati u budućnosti, kao i o mogućoj pristrasnosti AI prema velikim korporacijskim kućama koje učestvuju u njihovom razvoju. I pored sve moćnije tehnologije i napredovanja algoritama i AI, greške u dijagnozi i lečenju su uvek moguće i opravdan je strah kako ćemo u takvim slučajevima tražiti od mašina da snose posledice ili ih pozivati da budu odgovorne? I da li bi uopšte imalo svrhe to raditi; može li se kolektivnoj svesti oduzeti licenca, moderno je filozofsko pitanje na koje još uvek nemamo odgovor.
Prvi kongres digitalne medicine CYBENCE 2024 održaće se 2.11. 2024. u hotelu Crown Plaza u Beogradu
Autor je specijalista interne medicine, asistent na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
