Lečiti uzroke, a ne posledice

Logika kojom se rukovodio nesrećni čovek glasila je ovako: Bolje da te bije sopstveni muž nego da ostatak sveta misli da si sama i nezaštićena i naravno ponaša se u skladu sa tim. A sklad sa tim je upravo ono što je Bratislav Gašić, ne znajući da je kamera uključena, izgovorio pravo u nju…

I nije Gašić to rekao prvi put kao što ta, sada već čuvena izjava, nije njegov, tačnije, ekskluzivitet samo ministara Vučićeve vlade. Tu i sličnu rečenicu, a nekada ona zna da zvuči i mnogo gore, izgovaraju bezmalo svi političari, poslodavci, lekari u državnim bolnicama, lično sam se uverila na sopstvenom primeru, i ko zna ko još, da ne nabrajam. Neka se kamenom na Gašića baci makar jedan Srbin koji nije opsovao ženu, sopstvenu ili tuđu, sve jedno. U sebi ili naglas. Gospodo draga, kako sam danas razumela, boli vas i plačete jedino kada u vaše kćeri neko uperi prst. Ne mislite valjda da su neke druge žene, na koje vi svakodnevno podižete ruku ili ih šamarate, što bi Dalmatinci rekli šporkim jezikom, krave otelile?

Dva puta sam imala ozbiljnih problema sa muškarcima. U oba slučaja je intervenisala policija koja me, moram to da naglasim, nije štitila. Prvi put su mi savetovali da uzmem godišnji odmor i što duže se ne vraćam u Niš, u kojem sam tada živela i radila kao novinarka, kako ne bih bila na direktnoj meti dotičnog. I drugi put sam proglašena za ženu lakog morala… Naravno, vest su pronosili oni muškarci koji o mom privatnom životu nisu znali ama baš ništa, ali su sebi dali za pravo da ga komentarišu baš kao da su mi sveću držali. Sve u svemu, dok kuja ne mahne repom… tako su govorili iza mojih leđa, pa čak i u lice.

Elem, Gašić mora da ode. Trebalo je i ranije, ali iz drugih razloga. I ne treba samo ovom smenom lečiti posledice nedoličnog i bahatog ponašanja pojedinca, već se ozbiljno moraju potražiti njegovi bolesni uzroci u čitavom društvu. A oni su, što se mene tiče, nedostatak morala i iskrene roditeljske ljubavi i vaspitanja.

*Autorka je novinarka