Lekari u jednoj koloni

Tim dokumentom se brani dostojanstvo struke, odnosno njenih predstavnika izloženih „napadima pojedinaca i organizovanih grupa“ samo zato što „profesionalno i posvećeno, sprovode sva najsavremenija naučna i stručna saznanja, kao i odredbe svih zakonskih propisa iz oblasti zaštite zdravlja stanovništva“. Istovremeno se pozivaju odgovarajući (podrazumeva se, i disciplinski) organi „da u skladu sa svojim ovlašćenjima reaguju na aktivnosti kolega koji javno iznose i propagiraju stavove suprotne naučnim i stručnim saznanjima, odredbama svih važećih zakonskih propisa, kao i etičkom kodeksu“.

Naglasak je na tri problema kojima se poslednjih godina zbunjuje javnost: 1. sejanje neosnovanog straha od vakcinacije; 2. izmišljanje enormnog porasta učestalosti raka, i 3. nametanje nepostojećih faktora rizika za obolevanje od raka, s prizvukom fatalizma. Konstatuje se kako smo došli u situaciju „da preovlađujući deo građanstva prihvata ove nakaradne poruke, što ima ozbiljne negativne posledice po javno zdravlje“.

Malo je zakasneo zahtev medijima „da objektivno informišu o efektima vakcinacije“ (za razliku od ranijeg perioda, oni to poslednjih meseci i čine), ali ostaje apel da „afirmišu nesumnjivu istinu da u Srbiji ne postoji neočekivan porast stopa obolevanja i umiranja od raka“. Medijima je namenjena i poruka „da su jedini merodavni izvori podataka o epidemiološko-ekološkoj situaciji: za rak – Registar za rak Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“; za vakcinaciju – Odeljenje za nadzor nad vakcinama sprečivim bolestima i imunizaciju Centra za prevenciju i kontrolu bolesti Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“; za izloženost zračenju – Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije i druge odgovarajuće ustanove“.

Novinar, naravno, mora da koristi sve dostupne izvore informacija kako bi čitaocima pružio objektivnu sliku, ali napadno odstupa od istine kada prikazuje da su lekari podeljeni, te da samo suprotstavlja dva mišljenja podjednake težine. Ako se 30.000 lekara zalaže za vakcinaciju, a troje (ili čak tridesetoro) ih je protiv, tu postoji drastična razlika. Nesrazmera je utoliko uočljivija što naše perjanice antivakcinalnog pokreta imaju mnoge stavove koji su upadljivo s one strane razuma. Takva zabrinjavajuća odstupanja od stvarnosti lako je prepoznati, pa nekada nije ni etički manipulisati s njihovim nosiocima.

Još gore je kada se kao kriterijum istine uzimaju snoviđenja nekog čudaka o navodnom pomoru od raka, a ignorišu zvanični i lako dostupni podaci nadležnih institucija. Naravno, oni nisu svetinja i dužnost istraživačkog novinara je da ih ospori, ako za to ima osnova, ali ne da se pravi kako oni ne postoje. U celom civilizovanom svetu (dakle, osim u Amazoniji i na nekim egzotičnim ostrvima) danas se zna koliko je ljudi umrlo i od kojih uzroka. To važi i za Srbiju. Ako postoje dva niza različitih podataka, mora da se ustanovi koji je krivotvoren (svi stručnjaci se s puno osnova drže podataka Instituta „Batut“ i Republičkog zavoda za statistiku).

Isto važi i za uzroke raka. Vrede li više zvanični rezultati ponavljanih merenja da u životnoj sredini nema osiromašenog ni obogaćenog (ima prirodnog) uranijuma ili tvrdnja nekog barbarogenija? Teoretski, mogao bi takav „zvizdač u pištaljku“ da bude u pravu, ali gde su argumenti? Vrlo je ozbiljna optužba da država dozvoljava i krije pomor svojih građana. Zvuči li normalno? Ako to nije slučaj, nije li okrutno golicati maštu naroda takvom insinuacijom?

Značajna je i bez presedana u bližoj prošlosti ova odluka lekara da se udruženo suprotstave manipulacijama koje ugrožavaju narodno zdravlje. Ostaje da sačekamo efekte.

Autor je profesor univerziteta, epidemiolog