Margaret Tačer je više bila cenjena van Britanije nego u svojoj zemlji. U SAD, ali i Centralnoj Evropi, prepoznata je kao heroj, pogotovo u borbi za ekonomsku i političku slobodu. Njena vizija slobode i dinamizma nije bila toliko popularna – ili shvaćena – među Britancima. Na kraju, postignuti uspesi iskrivljeni su greškama koje je pravila dok se suočavala sa kompleksnom evropskom politikom, koja se nakon pada komunizma brzo menjala.

Kao premijerki, veoma mnogo građana joj nije bilo naklonjeno. Kroz svoje političko delovanje, vodila je bitku na dva fronta: protiv socijalizma, ali i protiv establišmenta, a ponekad je izgledalo kao da se ova dva fronta spajaju. Britanski establišment se pridržavao pakta, ukorenjenog u iskustvu Velike depresije i Drugog svetskog rata. Prihvatao je velike poreze i ogromnu preraspodelu sredstava u zamenu da zadrži svoje neobične rituale, hijerarhiju, uzvišene titule i fine distinkcije. Kao rezultat toga, neučinkovitost je bila raširena, a bila je prisutna niska produktivnost i stagnacija ekonomije.

Tačerova je želela da preoblikuje Britaniju prema najboljim aspektima američkog načina života: verovanja u potencijal individualne inicijative i preduzetništva, i pristupu životu sa „ja to mogu“. Nemilosrdno je igrala na kartu ženstvenosti. Kao lider opozicije, posetila je najstariji i najkonzervativniji koledž na Univerzitetu Kembridž kako bi se obratila manjini konzervativno orijentisanih akademika. Soba obložena drvetom je u večernjim satima bila osvetljena samo svećama. Svoj govor je počela napomenom da soba više izgleda kao noćni klub nego kao prostorija na univerzitetu, a potom je skinula svoj sako i okretala ga oko glave kao da će da započne striptiz.

Bila je veoma netolerantna prema drugim ženama u politici. Jedan deo njenog političkog ponašanja zavisio je od flertovanja. Lične emocije su, takođe, bile deo njene spoljne politike. Dobro se slagala sa socijaldemokratskim nemačkim kancelarom Helmutom Šmitom, ali loše sa Helmutom Kolom iz Demohrišćanske partije. (Doista, očitu hemiju između Šmita i nje jedan od zaposlenih je prokomentarisao rečima da nisu bili na pozicijama nemačkog kancelara i britanske premijerke, sigurno bi završili u krevetu).

Što se tiče druge strane Rajne, nije bila naklonjena oholom i aristokratskom francuskom predsedniku Valeriju Žiskaru d Estenu, te je razvila prilično dobre kontakte sa, prvobitno, veoma radikalnim socijalistom Fransoa Miteranom. Iznad svega, imala je veliku prisnost sa šarmantnim i ljubaznim bivšim američkim glumcem Ronaldom Reganom, ali i prilično slabu sa konzervativcem Džordžom Bušom Starijim. Razumela je političku psihologiju i praksu. Kritičan deo njenog fiskalnog i ekonomskog nasleđa došao je u prvom mandatu. Suočena sa široko rasprostranjenom recesijom osamdesetih godina, ipak je insistirala na rigoroznim budžetskim smanjenjima.

Njena uspešna liberalizacija britanske industrije postala je inspiracija za Centralnu Evropu, koja se početkom devedesetih rvala sa ekonomskim komunističkim nasleđem. Tačerizam je takođe izgledao kao razuman model za stabilizaciju politike u Francuskoj 1983. godine. Na evropskom nivou, britanska vizija liberalizacije takođe je dala ključni sastojak Jedinstvenom evropskom aktu 1986. Logično, Jedinstvenom evropskom aktu trebao je novi pristup monetarnoj politici na evropskom nivou. Verovanje da će moć tržišta i konkurencija podupreti novi moćni podsticaj u pravcu evropskih integracija Tačerova nije delila.

Kada je Tačerova „pala“ s vlasti, bila je to posledica revolta njene sopstvene partije, i to usled dubokih podela koje su proizvele evropske integracije. Na neki način, ona je bila žrtva sopstvene politike kao modela za druge države – i kao izazov evropskog poretka. Danas bi primamljivo bilo podvući paralelu između prve žene na mestu premijera Britanije i prve nemačke kancelarke Angele Merkel. Obe su za svoja dostignuća, koja su nazivana prostodušnim idejama fiskalne čestitosti u nepovoljnim okolnostima, bile ismevane, pogotovo od strane ekonomista.

Autor je profesor istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.