Lenjost, glupost i nadmenost – ideal većine mladih

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. deca rodjena posle 2000. u Srbiji su super.
   to sto zovete lenjoscu i gluposcu je samo gledanje svog licnog zivota i interesa i najboljeg resenja za sebe same (gde li su to samo mogli da nauce, pitam se?) i u slucaju dece to se cesce svodi na planiranje emigracije nego na pripadnost politickoj partiji.

   nece deca da ih danas sutra neko proziva da su ogorceni luzeri koji mrze uspesne, sami krivi sto se nisu snasli i sto zive sa roditeljima u srednjim godinama… a i vide primere pogresno investiranog idealizma i kako su takvi zavrsili sazvakani kao dekoracija za pozadinu. protraceno i lose po sebe same.

   1. E, jesi se nalupetao!

2. „Lenj, glup i nadmen… sa kezom“ jeste prava definicija. Cast izuzecima koji svojom suprotnoscu narusavaju nakaznost pravila. To primecujem ne samo kad posetim Beograd vec i kad mi se ovde, u USA, obrate nasi – i iz regiona – mladi imigranti za pomoc na Univerzitetu ili po pitanju posla. Cak i oni koji su realno vredni, pametni i hrabri, sa diplomom, najcesce nisu ni blizu vredni, pametni i hrabri koliko oni misle. Nadmenost, arogancija i kompleks vise vrednosti je cak i u njima instaliran. Posebno je tuzno ludilo za brednovima. Oni zaista misle da su Amerikanci generalno glupi. Taj obrazac „modernosti“ u kojem oni zive je na nivou ovih nesrecnih Latino i Afro-American cetvrti – kic, plitkoumna zabava i arijevsko drzanje na bazi niceg. Pomenuti izuzeci, medjutim, njihov su odraz u ogledalu i po svemu nadilaze ne samo svoje vrsnjake vec i moje americke studente, pa i one iz sveta.

   1. Odlican tekst Marina. Dotakli ste sve ono sto i sam primecujem sve ove godine (23) a nisam umeo da objasnim. Vasa analiza se doslovno moze primeniti na Srbe u Australiji (i ostali ex-Yu nisu bolji, neki cak i mnogo. gori ali oni nisu tema). Citajuci Vas komentar u svakoj recenici prepoznajem ljude i dogadjaje iz Australije i Novog Zelanda, gde sam takodje ziveo i koji su, bez da i malo generalizujem, „tipicne licnosti u tipicnim okolnostima“ – definicija realizma (knjizevnog) koju sam naucio jos u srednjoj skoli. „Tall poppy syndrome“ apsolutno bez pokrica kao i kic i plitkoumne zabave cak i onh koji su“daleko dogurali“ poput vecine lekara, inzenjera pa cak i predavaca na australijskim univerzitetima je neverovatan. Otuda ne cudi sto od preko 100 hiljada Srba, koliko se procenjuje da nas ima u ovom delu sveta, manje od 1000 ili 1% kupi kartu za pozorisne predstave koje nam dolaze iz Srbije. Bravo jos jednom za odlican tekst. O svakoj recenici bi mogli danima da razgovaramo jer je primera koji potvrdjuju napisano bezbroj.

      1. Pitam se, šta doadti na poslednja dva komentara.
         jedino da država to neguje poslednjih 2o godina.
         od vrtića, preko škole, dve televizije i naravno kod kuće, gde je toga i bilo i nije.Ali se munjevito razvilo, jer je dobro đubreno na svakom koraku