Nemi sazivaoci konferencije u Leskovcu – povod za smeh ili pitanje ‘kako smo dovde stigli’?

Poslednjih desetak godina, slična misao mi prolazi kroz glavu, s tim što više ne žalim za Monti Pajtonom, nego čim vidim Borata iz Kazahstana pomislim, alo čoveče, da li si ti čuo za Srbiju?!

Otkad su naprednjaci došli na vlast, pojedinim njihovim postupcima i „uspesima“ možemo samo da se smejemo, a ako smo baš pesimisički raspoloženi, da tugujemo što je ovako vicksta vlast naša, a ne neke druge države.

Bez potrebe da guglamo, verujem da će se svi setiti „ekskluzivnih“ presecanja crvene vrpce na otvaranju lifta, kojem je prisustvovao Aleksandar Vulin, u to vreme zadužen za socijalu, kasnije za policiju, BIA, pravljenje spiskova nepodobnih…

Setimo se i svečanog otvaranja poljskih toaleta kojima je prisustvovao Dragan Marković Palma, pa zvaničnom otvaranju brvna (mosta), spektukaluranom kopanju rupe za semafor pa puštanju istog u promet, naprednjačkog funkcionera poznatog kao „aerodrum“.

Sećate se verovatno i Vesićeve pokretne kancelarije koja je svakodnevno bila na terenu i rešavala probleme građana, a najveći uspeh joj je rešenje za opasnu krivinu u Senaji (Mladenovac) gde je, pazite sad, postavljeno ogledalo! Ništa saobraćajni znaci, policija, regulisanje saobraćaja… Ogledalo u krivini rešava sve probleme.

I zašto bi nas pored svih tih dostignuća začudilo nešto novo iz kuhinje naprednjaka?

Pa možda zato što uspeju da nas iznenade na gotovo svakodnevnom nivou, pa se uvek zapitamo da li živimo u Matriksu ili Zoni sumraka.

To što se predsednik države Aleksandar Vučić obračunava čak i sa pevačima koji mu ne daju otvorenu podršku, poput Karleuše, nego opravdano kritikuju jer ne mogu da nastupaju ili uđu u Srbiju (Topalko i Severina), navikli smo.

Tek negde sa strane doći će glas razuma koji će postaviti pitanje da li je normalno da se predsednik jedne države obračunava sa pevačima.

Ono što je trebalo da bude tema ovog teksta, a što dolazi na samom kraju, jeste konferencija čelnika Grada Leskovca na koju su pozvali novinare, a na njihova pitanja odgovarali – ćutanjem.

Čitavih 20 minuta novinari su postavljali pitanja o požaru u fabrici Nevena, potencijalnom zagađenju, poruci građanima… ali su sazivaoci konferencije ostali nemi.

Par minuta snimka sa ove konferencije zabavilo je široki auditorijum na društvenim mrežama, ali, da li je ovo povod za smeh, ili da ponovo stavimo prst na čelo i pitamo se kako smo dovde stigli i šta nam je činiti?

Autor je novinarka i urednica rubrike Društvo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.