Leteći cirkus

Milutin Mitrović Glen Marfi, bivši direktor „The Atlantic Monthly“, napisao je knjigu pod naslovom „Jesmo li mi Rim?“, u kojoj dosledno traži paralelu između antičkih imperatora i današnjeg predsednika SAD. Tu knjigu ovih dana spominju mnogi. Evo kako u njegovoj knjizi, potkovanoj dostupnim zvaničnim podacima, izgleda putovanje američkog predsednika po svetu. Rimski imperatori su, kako navodi, pre polaska na put slali prvo „mensores“, pripadnike službe čiji je posao bio da organizuje tok posete i bezbednost imperatora na putu. Danas ta služba izgleda tako što desetine vojnih kargo aviona prebacuju osoblje, blindirane automobile, helikoptere, bezbednosne elektronske uređaje i sve drugo što može da zatreba ekipi od 850 ljudi koji čine svitu američkog predsednika. U ovaj karavan uključena je i jedna kompletna leteća hirurška klinika. Dužnost službe je i da obezbedi svakodnevno dve hiljade obroka za svitu i moguće goste. Hrana se anonimno nabavlja u supermarketima, tako što agenti kupuju sve što je potrebno, ali u neupadljivim količinama. Dakle na stotine muških i ženskih agenata razmili se po prodavnicama i kupuje sve, od mesa do povrća. Sve to zamrzava se i pakuje u kontejnere. Svitu obezbeđuju „protectores“ – 250 agenata tajnih službi, 150 savetnika za nacionalnu odbranu i 50 pripadnika policije sa psima obučenim za otkrivanje eksploziva. U Pragu je njima bila pridodata kompletna češka antiteroristička jedinica „Urna“ i 1.500 policajaca.
I danas postoje „praegustatores“, koji lično isprobavaju hranu pre nego što stigne do imperatora, njegove svite i gostiju, da slučajno nije otrovana. Osnovu imperatorske i današnje Bušove svite čini „comitatus“: ministri, sekretari, savetnici, prevodioci, kuvari i sobari. Nema samo evnuha i robova, koji su nekada bili uključeni. Svejedno, ta grupa broji 200 osoba.
Toliko o paraleli sa antičkim imeperijama. Za opis današnjih mera bezbednosti predsednika jedine preostale velesile, prilikom njegovog putovanja po Evropi, pobrinuo se italijanski novinar Mario Kalabrezi, izveštač rimskog lista La Republika. Neveliko turističko mesto Heligendam u kojem se održavao satanak G8, kompletno je okruženo 14 kilometara dugim čeličnim zidom visokim dva metra sa čeličnim šipovima pobijenim u zemlju kako ne bi neko uspeo da prokopa tunel ispod zida. Na putovanje američki predsednik je krenuo jednim od dva identična aviona Boing 747-200s, na kojima piše „Air Force One“, da se ne bi znalo u kojem je predsednik, a krase ih nacrtani orlovi, kao na imperatorskim zastavama pre dva milenijuma. Ispod ova dva aviona leti jedan vojni „Herkules“ krcat elektronskom opremom za aktiviranje eventualnih ispaljenih raketa. Predsednički automobil prati 20 blindiranih vozila sa pripadnicima bezbednosti. Debljina stakla na vozilima je osam centimetara, a umesto šarki na vratima su pneumatski cilindri, jer se zbog težine ne bi mogla otvarati rukom.
Kao poseban znak dobre volje italijanskim vlastima dopušteno je da oko cele te kolone budu italijanski policajci na motociklima. Aerodrom u Rimu obezbeđivalo je 3.000 pripadnika posebnih vojnih i policijski jedinica. Po dve eskadrile mlaznih lovaca, helikoptera i posebnih sporih helikoptera Intercopertor bile su u stalnoj pripravnosti. U samom gradu i prilikom posete Vatikanu pridodato je još 8.000 agenata, deo njih u civilu i prerušen u sveštenike.
Sa Albanijom je situacija bila još uzbudljivija. Prilikom ugovaranja sedmočasovne posete Tirani, obezbeđenje američkog predsednika podnelo je takve zahteve da je o njima morao da raspravlja Parlament i donese odluku kojom se dozvoljava iskrcavanje 500 marinaca pod punom borbenom opremom i sa „pravom da upotrebe silu na način proporcionalan svakom mogućem izazovu“. Na sam dan posete, 10. juna, niko u Tirani sem pripadnika američke vojske i obezbeđenja američkog predsednika nije imao pravo da nosi oružje. To je važilo i za pripadnike obezbeđenja banaka! Republikanska garda, elitna jedinica za obezbeđenje albanskog predsednika i stranih državnika koji dolaze u posete, toga dana ostala je u kasarni i bila udaljena od oružja. Sednicu Parlamenta na kojoj je doneta ta odluka, u znak protesta napustilo je 53 poslanika.