Letnji san opozicije

Tabloidi su istovremeno dobili nalog da objavljuju fotografije lidera opozicije sa letovanja, praveći tako lažnu sliku kako vredni gazda dirinči po ceo dan za tamo neki Brus ili Bajinu Baštu, dok se „oni bivši“ brčkaju u moru.

Najveći srpski prodavac magle ušao je u novu dimenziju obećanja. Više se stvar ne završava na kompjuterima za škole, opremi za bolnice ili popravci seoskog puta. Sada su ulozi mnogo veći. Obećavaju se fabrike u kojima će svi dobiti posao, pa čak i radnici Geoksa koji su se ovog leta umesto odlaska na more našli u moru problema posle nenajavljenog odlaska investitora koji je potrošio državne subvencije, pa shvatio da ne želi da dalje ulaže svoje pare.

Naći će se nešto već i za sada bivše radnice aleksinačkog Gramera koje niko nije smeo da pogleda u oči i kaže im da pokupe prnje iz fabričkog kruga, već su o šut karti obaveštene preko SMS poruke. Nema veze, on nastavlja da samouvereno tumara po Srbiji tvrdeći da smo u zlatnom dobu i obećavajući auto-puteve, tunele, obilaznice, gasovode, metro, a tamo gde treba čak i kanalizaciju (u beogradskoj Borči je još uvek čekaju). Ako zatreba, ponoviće priču i o letećim automobilima.

Čak je i retoriku o „onima koji su nas upropastili“ podigao na viši nivo. Sada uoči 2012. nije više bio aktuelan samo takozvani bankrot države. Sada se tog perioda priseća kao vremena „velike gladi“, predstavljajući da smo od 2000. do 2012. živeli onako kako je ustvari većina Srbije proživela 1993. godinu, u vreme svetski nezabeležene hiperinflacije.

Za to vreme opozicija još uvek nije dogovorila ni sporazum o međusobnom nenapadanju, dok su jedna izborna kolona i zajednički predsednički kandidat misaona imenica. Na samo osam meseci pre dana „D“ ne zna se ni ko će učestvovati, a ko bojkotovati izbore na kojima uslovi, evo ja da vam kažem, neće biti ništa bolji od onih pre dve godine.

Opozicija tako nastavlja da spava čekajući da Belivuk, Jovanjica, Krušik, Savamala, helikopter, tetka iz Kanade, lažni doktorati, 24 stana u Bugarskoj, ubistvo Olivera Ivanovića, pokušaj ubistva novinara paljenjem kuće, Telekomovo rasipanje para i mnoge druge afere same od sebe sruše naprednjačku kulu od karata. A ako je nešto od 2012. do danas očigledno – to je da ih je svaka (preživljena) afera samo ojačala. I za kulu od karata je potrebno da neko dune ili bar onu najslabiju kariku gurne preko ivice.