EPA/ADRIAN BRADSHAWSituacija oko prodaje zemlje Rio Tintu proteklih nedelja, u ovo vrelo leto, postala je politička tema broj jedan u našoj zemlji. Ni Beket, ni Jonesko ne bi bolje osmislili apsurd koji se u političkom i sociološkom smislu odvija među građanima Srbije.
Interesantno je da su oni koji su proteklih dvadeset pet godina bili targetirani kao strani plaćenici i domaći izdajnici objektivno najžešći branitelji Jadra i prodaje srpske zemlje zapadnim multinacionalnim kompanijama.
Sa druge strane najveće srpske patriote (bar sebe takvima zovu) ubeđuju građane Srbije preko državnih medija, elektronskih i pisanih, da jadarsku zemlju treba prodati Nemcima, jer je upravo to razvojna šansa ne samo za taj kraj Srbije, nego za celu državu.
Tu se postavlja logično pitanje ko je tu lud i ko je strani plaćenik, a ko patriota u pravom smislu te reči.
Ono što možemo da zaključimo iz cele ove žalosne priče oko Rio Tinta je činjenica da ljubav prema otadžbini seže samo do ličnih džepova i kasa.
Ukoliko imaju koristi od neke prodaje, pa makar potrovali jednu šestinu Srbije, naprednjaci će naći svaki način da beskrupulozno unište generacije koje dolaze šireći političku demagogiju oko korisnosti jednog takvog rudarskog projekta.
Koga onda u tom slučaju briga za Jadar, Mačvu i Rađevinu?
Koga briga za podzemnu drinsku žilu, za termalne vode kojima je Mačva prebogata i za buduća jadarska jalovišta na kojim narednih par stotina godina ništa neće moći da raste?
Te „patriote“ koje ne daju Kosovo i koje tvrde da u Srebrenici nije izvršen genocid za tovar stranih para prodaće i potrovaće sve što se prodati i potrovati mora.
To je autogenocid koji nam se potencijalno dešava potpomognut svim institucijama počev od predsednika republike, preko predsednice Skupštine RS, do sudstva i naprednjačkih poslanika u republičkoj skupštini.
Apsurd oko ove teme odvija se i u lokalnim sredinama poput Šapca, Loznice i Valjeva gde imate brojne primere istupanja naprednjačkih poslanika koji preko lokalnih medija ubeđuju građane o korisnosti za Srbe od prodaje zemlje kako Nemcima tako i Kinezima. Rio Tinto, Ling Long i da ne nabrajam dalje…
Primera radi, naprednjački i radikalski kadrovi u Šapcu i Loznici su u proteklih dvadeset i više godina sve one političare i političke subjekte, pa i nezavisne novinare nazivali, targetirajući ih, stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima.
Sa druge strane ti „strani plaćenici i domaći izdajnici“ su najveći i najžešći protivnici prodaje srpske zemlje koji jasno i argumentovano ukazuju na opasnost koja nam se svima sprema od strane tih „patriota“.
Politika spinovanja i zamene teza Aleksandra Vučića već više od dvanaest godina u Srbiji očito pije vodu i onaj ko želi i može to da vidi jasno mu je ko za koga radi i ko je čiji čovek, ko je spreman da žrtvuje svoju zemlju, a ko zaista želi da je sačuva onakvom kakva ona jeste.
Građani Srbije koji ne žele da budu potrovani dobijaju pretnje čak i od ministra policije koji javno okupljanje naziva nasiljem koje neće dozvoliti.
Sud nasilno prekraja akta i ceo slučaj vraća na početak, a crkveni velikodostojnici tihujući aminuju sveopštu rasprodaju Srbije.
Valjda je samo Kosovo sveto, bemliga… Kome su Jadar, Mačva ili Rađevina sveti, ako ništa drugo onda makar ekološki?
Učini mi se da je onomad predsednik Vučić rekao da će zbog iskopavanja u Jadru uništiti više života nego što je planirano… ili konfabuliram?
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
