Liči li izgradnja pogona za preradu smeća u Vinči na „istorijsku gradnju“ fabrike vode u Zrenjaninu?

Mislio sam da ona već uveliko funkcioniše, pošto su početkom 2023. godine nadležni bili najavili da će u junu te godine krenuti prve isporuke proizvedene električne i toplotne energije.

Međutim, nažalost, odustao sam od te namere, jer osim te medijske najave o početku rada, od tada pa do sada nije bilo drugih informacija.

Osim onih, kako se to danas kaže, koje potiču sa društvenih mreža, ili od „dobro upućenih stručnjaka“, da je rad vinčanske fabrike još uvek u stanju „probnog rada“, da još nije ni blizu projektovanih performansi, da nije pomogla da se smanji zagađenje koje je stara deponija produkovala, da metan iz njene „utrobe“ šišti na sve strane, da ocedne vode hrle prema Dunavu, da dimni gasovi koji se proizvode na staroj deponiji i u fabrici veoma smrde i izazivaju suze u očima, itd.

Neki, čak, tvrde da gradnja vinčanske fabrike za spaljivanje smeća počinje sve više da liči na „istorijsku gradnju“ zrenjaninske fabrike vode.

Da bi se podsetili kakve su bile namere i projektni uslovi za vinčansku fabriku, evo kratke rekapitulacije koja se oslanja na podatke koji se nalaze na njenom zvaničnom sajtu.

Posao ugovaranja izrade projektne dokumentacije i izgradnje bio je započet 2015. godine kada je Beograd objavio međunarodni poziv za podnošenje prijava za „priznavanje kvalifikacija radi učešća u javnoj nabavci za projekat javnog privatnog partnerstva (JPP) u oblasti upravljanja otpadom i iskorišćenja resursa u periodu od 25 godina“.

Nakon sprovođenja konkursne procedure Beograd je 29. septembra 2017. godine potpisao ugovor o JPP sa privatnom firmom  Beo Čista Energija d.o.o., čiji su osnivači dve međunarodne firme i jedan investicioni fond.

Prema navodima na tom sajtu, ta firma je trebalo da projektuje i izgradi sve potrebne fabričke objekte i da njima upravlja narednih 25 godina.

Cilj predmetnog energo-ekološkog projekta u oblasti upravljanja beogradskim komunalnim otpadom bio je da bitno doprinese očuvanju životne sredine, pri čemu bi se iz tog otpada svake godine proizvodilo i 216 GWh energije, u kojoj će udeo električne biti oko 35%, a toplotne oko 65%, a sve u skladu sa najvišim standardima EU.

Poznato je da je deponija u beogradskom naselju Vinča otvorena 1977. godine i da se prostire na 42 hektara površine, te da predstavljala jednu od 50 najvećih nesanitarnih deponija u svetu i drugu najveću u Evropi.

Svojevremeni proračuni su pokazali da bi zatvaranje ovog gigantskog smetlišta značajno doprinelo očuvanju i poboljšanju životne sredine, i da bi se na taj način rešio jedan od najvećih ekoloških problema u Evropi.

Zato je projekat vinčanske fabrike za preradu smeća, pored ostalog, predvideo i zatvaranje i sanaciju stare deponije, kao i njenu zamenu modernim sanitarnim objektima za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada koji omogućavaju prečišćavanje procednih voda, prikupljanje deponijskog gasa i reciklažu otpada.

Proračunato je, takođe, da bi se realizacijom predmetnog projekta moglo, na godišnjem nivou, smanjiti emitovanje ugljen-dioksida za oko 250.000 tona, što je ekvivalentno učinku koji bi imala sadnja 2,2 miliona stabala drveća.

Žao mi je što nisam mogao da se na velikom međunarodnom skupu pohvalim sa ovom fabrikom.

Ali na stranu to, javnost ne sme dozvoliti da i ovaj veliki posao ostane bez finalizacije koja će pomoći Beogradu, pa i celoj Srbiji, da prodiše i bar za neki procenat smanji smrad koji se ubrzano širi na sve strane.

Autor je inženjer

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.