Toliko nas je manje, ali je zato „dr“ i „prof. dr“ političara sve više: Lični stav Aleksandra Stankova

I nije on jedini političar koji je u zrelijim godinama i iz funkcionerske fotelje došao do diplome. Neko više škole, neko fakulteta, a neko i do doktorata.

Desilo se pre nekoliko godina da je narodni poslanik SNS Bratimir Vasiljević imao čak i problem da se seti koji je tačno fakultet završio u svojoj šestoj deceniji života, ali eto i on je pod stare dane uspeo da uz svoje ime pripiše i akademsko zvanje. Zar je u Srbiji danas važno kog fakulteta? Bitno da je diploma tu.

Videli smo proteklih nedelja da tu ima i onih sa studija iz inostranstva koji imaju problema da razlikuju rad na određeno i neodređeno, ali to su očigledno bili studijski programi za naprednije.

Sličnih primera je bilo i pre 2012. godine i promene vlasti, ali slučajno ili ne, mnogi sa tako stečenim diplomama su sada po okriljem vladajuće SNS.

Kada bismo hteli da analiziramo ovakve slučajeve sigurno je da bismo ih u nekom obliku našli u svakoj opštini i gradu u Srbiji. Akademska zajednica je više puta komentarisala ovaj „fenomen“ i negativno se izjasnila o ekspanziji štancovanja diploma.

Ipak, zašto je to tako i otkud uz političko avanzovanje i nagli poriv za višim akademskim zvanjem, možda je najbolje objašnjeno na jednoj od poslednjih sednica niške skupštine.

Naprednjak Miloš Banđur i naprednjakinja Dragana Sotirovski već dugo na sednicama parlamenta vode „duele“ kao da nisu iz iste stranke. Jedan drugom su opozicija, a ovog puta su u moru lokalnih tema isplivale i diplome.

Naime, Banđur je obznanio javnosti kako je Sotirovski dok je bila načelnica Nišavskog okruga upisala i završila master studije na niškom PMF-u, što je ona sama i potvrdila. Na stranu što se stvorio zaključak da titule „dr“ i „prof. dr“ nekima služe samo da bi bili poznati, Sotirovski je naglasila da „pisanjem naučnih radova odmara od posla“.

I baš tu se krije odgovor na pitanje zašto uz neku javnu funkciju mnogi političari paralelno dođu i do diploma. Oni jadni previše rade za narod, pa kad konačno dođu kući moraju da odmore. A gde ćeš bolji odmor nego da sedneš i poradiš malo na naučnom radu. Običan svet se odmara uz film, čašu vina ili druženje. Ali političar, on uči. Sedne i piše naučni rad kako bi tako odmoran sutra opet mogao da ode na posao i da sve od sebe za bolje sutra svakoga od nas.

Zato svi oni, sada je jasno, akademski napreduju dok predano rade za nas. Ne bi oni, nego moraju. Onako „iz odmora“.

Šalu i ironiju na stranu, svako ko je ikada napisao ozbiljan diplomski ili master rad zna kakva je to muka. O doktorskim radovima da i ne govorimo. Niko ko je pošteno došao do svoje diplome ne bi ni pomislio da se uz naučne radove odmara. Niti bi pomislio kako je super da nakon osporavanja jedne, začas sedne i odradi drugu doktorsku disertaciju. Baš kao u onoj vanvremenskoj sceni iz „Maratonaca“: „Ili pet karata ili nijednu.“

No, to im očigledno prolazi jer je i sistem obrazovanja na kolenima, baš kao što su i mnogi drugi sistemi ove države. Državne obrazovne ustanove bez integriteta, a privatni fakulteti sa biznis modelom obrazovanja.

Kao rezultat svega, imamo mlade koji kažu „šta će mi diploma i škola“ jer je ona na već opisane načine potpuno obezvređena. A imamo i one sa stavom „ma uzeću je kad mi zatreba“.

Oni treći, odgajani na pravim vrednostima koji su svaku ocenu u indeksu zaradili znojem i nespavanjem sve to gledaju i kažu „odoh ja odavde tamo gde se znanje ceni“. I odoše. Oni i neki drugi, uglavnom njih pola miliona za 11 godina. Odoše.

Toliko nas je manje, ali je zato „dr“ i „prof. dr“ političara sve više. I onda svi ti novopečeni profesori i doktori sednu u autobuse, pa pravac na miting. Odslušaju predsednika stranke, klimnu glavom pa nazad kući na odmor i lagano pisanje novih naučnih radova.

Autor je novinar iz Niša

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.