Promene kojima svedočimo su sve strašnije i opasnije

Pogođeni su svi segmenti ličnosti, što onemogućava funkcionisanje u saglasju sa sopstvenim potencijalima i potrebama. Takva konstelacija rađa visoku frustraciju koja se transformiše u destrukciju, razbija društvenu kohezivnost i uslovljava pojavu svih vrsta socijalne patologije.

U našem aktuelnom trajanju došli smo do nivoa u kome su sve društvene strukture u stanju permanentne napetosti, bez efikasnih načina za njeno ublažavanje ili prestrukturiranje.

Predsednik republike, generator i realizator patološkog diskursa, je u posebno opasnom i destruktivnom stanju, koje se, budući da je sebe etablirao na sva mesta sa kojih treba da se odlučuje, reperkutuje na sve elemente zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Izvor njegove frustracije leži u istrošenom repertoaru uloga koje godinama sebi dodeljuje.

Pošto ne pronalazi nove, prinuđen je da reciklira stare, što mu umanjuje doživljaj omnipotentnosti, izaziva napetost, bes i iracionalni strah od gubitka moći.

Ponovo je pokrenuo priču o atentatu koji će teško izbeći, ali ta besmislica nije naišla na poseban odjek, tako da je odmah lansirao priču o letećim taksi vozilima, Luj Vitonu i drugim neviđenim čudesima koja će se dogoditi u Srbiji za vreme EXPO izložbe.

Ta sumanuta vizija, u koju se potpuno preselio, privremeno ga umiruje, jer je ponovo u centru pažnje. Svi njegovi mediji, ali i oni koje smatra neprijateljskim su prenosili i bavili se njegovim ludostima. Za to vreme društvena zajednica se rastače i nezaustavljivo propada. Svaki segment nastavlja da se deli i konfrontira.

U svakoj formalno i neformalno organizovanoj grupi su etablirani članovi predsednikove uništiteljske organizacije. Svoje uloge, ma koje važnosti bile, shvataju vrlo simplifikovano. Treba da podržavaju i štite „svoje“ i bezočno se obračunavaju sa onima koji nisu njihovi. Sposobni jedino da slušaju i izvršavaju naređenja, ne anticipiraju posledice svojih antidruštvenih aktivnosti.

Shodno njihovim mentalnim potencijalima i doživljaju da sve smeju i mogu na pamet im uvek padaju neki zlikovački potezi, kao što je prebijanje aktivista Stranke slobode i pravde u Kaću ili ideja da se izmesti grob Josipa Broza.

Duboko ogrezli u kriminalu, pljački, korupciji i nepočinstvima svih kategorija, žive sa idejom da sve treba da ostane kako jeste i oni na mestima gde jesu. Ne poseduju potencijale da pretpostave da njihov društveni položaj može da se promeni i jedino što shvataju je činjenica da svoj status duguju jednom čoveku, zbog čega se nikada ne pitaju da li je on u pravu. Sve što govori i čini je aksiom, koji se bezrezervno prihvata i primenjuje. Promovisali su i ustoličili nova društvena pravila i vrednosti.

Pravo, pravda, moral, etika, humanost, sloboda, znanje, istina i zakoni koji su iznad svakog pojedinca, relativizovani su i obesmišljeni. Oni ih propisuju, dodeljuju i raspodeljuju prema sopstvenim nahođenjima. Uz takve vrednosti su stasavale generacije u protekle tri decenije, koje su ih prihvatale jer za druge nisu znali.

To su današnji studenti koji smatraju da je ispravno da po nečijem nalogu blokiraju Filozofski fakultet u Novom Sadu i traže da se otpusti profesor Dinko Gruhonjić. To su oni koji su postajali članovi studentskih parlamenata preko članstva u uzurpatorskoj i okupatorskoj organizaciji. To su i oni kojima roditelji kupuju diplome a stranka im obezbeđuje radno mesto.

Njihovi profesori pretežno ćute i „gledaju svoja posla“ jer ne veruju da postoji izlaz iz ovakvog haosa. Ne veruju ni mnogi drugi koji se oportunistički drže po strani u isčekivanju da se nešto promeni. A, promene kojima svedočimo su sve strašnije i opasnije. Svaki novi dan donosi nove nesreće i strahote. Većina ćuti, uz nadu da će ih zlo zaobići. Ako se ikada prenu, ne treba da se čude ako se Srbija premetne u Belorusiju.

Autorka je lekarka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.