Narod nije bitan, Vučić pokazuje da je čovek zadatka

U ovoj zemlji je lako sve svesti na teren sprdačine jer je naš javni politički diskurs odavno jedna velika sprdačina, i to sa nama koji živimo u ovoj nesrećnoj zemlji.

Mačva i Jadar su bili pod opsadnim stanjem svih vojno bezbedonosnih struktura iz prostog razloga što je naš predsednik odlučio da se preseli u kasarnu u Loznici i odatle lično komanduje operacijom ubeđivanja i obrazlaganja „ma ima da se kopa“.

Odlaskom u Jadar Vučić je suštinski pokazao da je postao, pored toga što je predsednik Srbije, i generalni zastupnik i portparol jedne multinacionalne kompanije koja pošto-poto hoće svim svojim snagama da sumporom napadne toliko cenjeni litijum od koga izgleda zavisi opstanak planete.

Sad, to što će biti sve potrovano i uništeno što pod zemljom, što nad zemljom, koga to briga.

Bitno je da se para okreće, a benefit će biti da ćemo svi mi koji živimo u ovim krajevima biti bogatiji, pametniji, u proseku za deset santimetara viši, a bogami neki će imati i četiri ruke.

Cela ova priča sa predsednikom i njegovim preseljenjem u lozničku kasarnu ima za cilj da se skrene fokus sa gorućih pitanja koja pritiskaju ovu zemlju (dakako Srbiju), kao na primer nedavno priznanje Vučićevo međunarodnoj zajednici, kojim se hvali šta je sve Kosovu dato i predato posle potpisivanja Briselskog sporazuma.

Kako Vučić kaže u svom samohvalisanju Albancima je dat Telekom, sudstvo i pravosuđe, civilna zaštita i svi su mogli shvatiti da je sve to rađeno ispod radara domaće javnosti, kršenjem Ustava, a u dogovoru sa međunarodnim faktorom i Kurtijem lično.

Narod na Kosovu tu nije bitan, kao što nije bitan ni narod u Jadru, Mačvi i Rađevini. Vučić samo pokazuje, i valjda je sada to svima jasno, da je čovek zadatka onih koji su ga na vlast vaspostavili i koji ga na istoj toj vlasti i drže, a ove farse i predstave za široke narodne mase su poslednji očajnički pokušaj da spase sebe i kompletnu kamarilu koja nas je dovela do ove sveopšte nesreće i koja dovodi u pitanje u bukvalnom smislu opstanak jednog naroda.

Sve ono što smo godinama unazad naslućivali i mnogi od nas javno govorili sada nažalost dobija potvrdu da nismo pričali i pisali gluposti. Vratiti na šalu ovu srpsku tragediju je uvek lako i možemo napraviti analogiju recimo „drug Tito na Brionima i Jadranu, a „Aca Srbin u Jadru i Rio Tito“.

Kralj Ibi i ono čuveno Žarijevo (Radmilovićevo) „Oj, narode moj!“ ma kakav ljudi narod?! Setite se citata velikog Živojina Žike Pavlovića koji kaže „kada čujem reč narod ja se odmah uhvatim za…“

Narod je ostavljen sam na cedilu i na Kosovu da Kurti radi šta hoće, kao i u Jadru da se brani sam od predsednika i inostranih kompanija da ne bude izrudaren i potrovan.

Autor je novinar iz Šapca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

Pendrek nad Srbijom

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“

Opozicijo, dozovi se pameti

Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci