Lični stav Milojka Pantića: Balvan revolucija umesto digitalne

Nezamisliva tragedija u beogradskoj osnovnoj školi je odraz stanja duha slobizma, šešeljizma i vučićizma u zemlji u kojoj vladaju već više od trideset godina.

Nema pouzdanijeg znaka propasti jedne države i njenog društva od ovoga kada počne ubijanje „anđela“ u osnovnim školama.

Jedan od izbornih slogana vladajuće ekstremističke organizacije zvane SNS glasio je: „Za budućnost naše dece – Aleksandar Vučić“.

Streljanje đaka od strane njihovog vršnjaka pokazuje o kakvoj se budućnosti radi.

Od ratnog raspada bivše velike države ne prestaje političko, pravno, fizičko i svako drugo nasilje pojedinaca nad građanima Srbije.

Kao da smo u feudalizmu a ne u 21. veku. Naslov poslednje knjige Dobrice Ćosića „Život u tuđem veku“, najprecizniji je opis naših života.

Gotovo sam siguran da je pišući tu knjigu, „Otac nacije“ iz komunističkih vremena, imao na umu događaje u Kninu devedesetih godina prošlog veka, kada je njegov „srpski nacion“ dizao „Balvan revoluciju“.

U isto vreme, u civilizovanom svetu takođe buktala je revolucija, ali ne „balvanska“ nego tehnološka i digitalna, koja ovih dana kulminira raspravama o veštačkoj inteligenciji.

U tom smislu samo lažni i nepismeni politički oponenti Vučića ne shvataju da smo svi mi postali njegovi taoci u pregovorima sa stranim faktorima oko sudbine sabirnog logora, u šta je pretvorio državu Srbiju.

I još gore od toga. Neostvareni fudbalski huligan, jer mu vođe delija tipa Arkana nisu dozvolile da predvodi tzv. navijače Zvezde ni na Novom Beogradu, iz dana u dan pada u sve veće „ludilo“.

Prošle nedelje na konferenciji za novinare javno je priznao da je on taj „veliki idiot“, koji je 2016. godine odobrio ponoćno rušenje privatne imovine u beogradskoj Savamali, radi izgradnje Beograda na vodi.

Dodao je još da mu je žao što je to radila njegova pretorijanska garda, koju su vodili Velja Nevolja i Sale Mutavi, u ponoć sa fantomkama na glavi.

Trebalo je, kako kaže, on lično da sedne u bager i u po bela dana da krene u rušenje privatnih „udžerica“ preko kojih su, veli on, vlasnici zarađivali milione.

Da je to uradio, Slobodan Tanasković, čuvar jednog od objekata, bio bi verovatno živ.

Neostvareni fudbalski huligan demonstrira vlastodržačku moć i otvoreno pokazujući da je od običnog vojnika navijačke paravojske kriminalca Arkana postao šef parapolitičke i ekstremističke organizacije kvazinacionalista, ratnih zločinaca, profitera i kriminalaca svih vrsta.

Tu konferenciju za novinare držao je posle otvaranja tridesetak kilometara auto-puta na tzv. Moravskom koridoru vožnjom u otvorenom autobusu. Tim auto-putem se javno hvali kao svojim graditeljskim poduhvatom.

A svaki iole pismeniji građanin u Srbiji vidi da se on i njegovi ministri i direktori, bave izgradnjom auto-puteva isključivo radi ugradnje. Otuda na početku gradnje cena 250 miliona a na kraju milijardu evra.

S obzirom da je njegova „politička sekta“ partijski okupirala i Parlament i pravosuđe, moramo se javno pitati: Odakle novac koji se ulaže u izgradnju auto-puteva a koji se nikada neće isplatiti jer Srbija svake godine ostaje bez stotine hiljada stanovnika pa neće imati ko da ih koristi?

Čijim se novcem i za koga gradi Beograd na vodi kad kvadratni metar košta koliko i kuća sa okućnicom u Grockoj? Zašto je na početku gradnje Moravskog koridora cena bila 250 miliona a na kraju milijarda evra?

Za koji se to rat sprema i sa čijim novcem kupuju oružje i avioni, kad iz dana u dan Vojsku Srbije napuštaju i ono malo stručnih ljudi koji znaju da koriste i to oružje i te avione?

Posebno pitanje je prodaja maltene cele zapadne Srbije korporaciji Rio Tinto za eksploataciju rude litijuma. Jer po njegovim rečima Srbija će morati da plati milijardu evra ako Rio Tinto ne bude kopao litijum.

Nikada u budžet Srbije nije ušla milijarda evra avansa.

Odgovori na sva ta pitanja su jasni. I auto-putevi i Beograd na vodi, i holivudske vile na Dedinju, i oružje, tenkove i avione i Rio Tinto, plaćaju građani Srbije.

Sav taj novac vlast izvlači iz naših džepova putem postojećih poreza, novih poreza i nameta svake vrste i drastičnog povećanja cena svih roba i usluga. Ne plaća sve to nikakva vlada a pogotovu ne neostvareni fudbalski huligan na mestu predsednika Srbije.

Vlast nema svoj novac, već raspolaže isključivo novcem građana. Zato i ključno pitanje: Šta je to kad neostvareni fudbalski huligan na mestu predsednika Srbije, ne pita nikoga a pogotovu ne nas građane, kako će trošiti te silne milijarde našeg novca?

To je otvorena pljačka neviđenih razmera.

Na kraju pitanje svih pitanja: Zašto dozvoljavamo da o našim životima odlučuje vlast oličena u tom jednom čoveku huliganske svesti. Umesto da ga sprečimo da ostvari tu očiglednu nameru totalnog uništavanja države i društva, mi kao da se uzdamo u onu narodnu da ničija nije gorela do zore. Nažalost, ogroman broj ljudi dok je on na vlasti, tu zoru videti neće.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.