Foto: Miroslav Dragojević I tako, posle dve godine fudbalskog „bezvlašća“ u FSS, zbog naprasnog ukidanja Kokezanije, bivši huligan na mestu predsednika Srbije, pronašao je zamenu za svog telohranitelja i kuma Slavišu Kokezu.
Legendarni fudbalski čimbenik Dragan Džajić prihvatio je da zameni anonimnog fudbalskog i ljudskog fikusa Kokezu. Od 79 delegata u Skupštini, sam protiv svih, bio je predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Mirko Poledica. Nekoliko puta je tražio reč i postavljao pitanja uprkos dobacivanjima i uvredama pre svega od fudbalskog Sime Spasića, kodnog imena Bata Đora, prostačkim jezikom „Marš barabo i đubre“.
Nekadašnji „prvi srpski bek“ bio je bez ikakve funkcije na Skupštini kao pravi Vučićev plaćeni megafon Spasić. Gospodin među primitivnim klimoglavcima, Mirko Poledica, poslednji put se javio za reč da bi Draganu Džajiću, jedinom kandidatu za predsednika, i celoj Skupštini uputio sledeću poruku: „Poštujem Vas, ali Vam moram reći da će ova današnja pobeda biti Vaš najveći poraz u životu.“
Fudbalska Srbija je dakle posle Kokezanije postala DŽajahirija ili Savez sa šerijatskim naslednim pravom. To pravo, kao i sva ostala u Srbiji, sebi je prisvojio Vučić bivši iskompleksirani huligan iz one rupe sa severa Zvezdinog stadiona. Kompleks inferiornosti je dobio od vođa profesionalnih navijača Zvezde tzv. Delija, jer mu svojevremeno nisu dali da vodi ni navijače u Opštini Novi Beograd.
Taj kompleks on sada leči tako što, kao samozvani vladalac Srbije, na ključna mesta u svojim oblastima života, postavlja i smenjuje koga hoće i kad hoće. To se lepo videlo u fudbalu kada je prvo na mesto selektora postavio Stojkovića, i kada je jesenas pokušao da na čelo FSS postavi marionetu iz Partizana Nenada Bjekovića.
To mu nisu dozvolile vođe Zvezdinih Delija pa je pokušao da na mesto novog Kokeze instalira Branislava Nedimovića, čoveka poznatog po tome što je kao ministar poljoprivrede, prepolovio stočni fond u Srbiji. A kada se za predsednika kandidovao Nemanja Vidić, fudbalska legenda veća i od DŽajića i Stojkovića zajedno, bivši huligan koji je zarobio Srbiju naređuje usahlom i ucenjenom Džajiću da se kandiduje. Tako je srpski fudbal došao u ruke dvojca Džajić-Stojković sa kormilarom Nedimovićem. To se videlo prvog dana posle Izborne skupštine.
Na radno mesto nije došao predsednik Džajić već je „njegovim“ Izvršnim odborom predsedavao Nedimović Bane, lep i fin „tatin sin“. Folklorna fudbalska Srbija, u vreme kada je novi Vučićev fikus na mestu predsednika Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić, bio najbolje levo krilo sveta, ispevala mu je pesmu.
Parafraza naslova te pesme: „Džajo Džajka, rodila te majka“, prava je poenta cele ove priče i glasi: „Džajo, Džajka, kukala ti majka“. Ljudi ne mogu da veruju da takve nekadašnje autentične fudbalske zvezde kakvi su bili on, imenjak Stojković, Vlada Pižon, Nenad Bjeković i ostali, prihvataju da budu plaćenici uništitelja srpske države i društva Aleksandra Vučića, čiji su sledbenici opljačkali Srbiju do temelja. Svi se pitaju gde je nestalo dostojanstvo nekadašnjih velikana najpopularnije igre. Kao da nikada nisu čuli za reć stid.
Etika Majke Jevrosime koja svom sinu Kraljeviću Marku poručuje: „Bolje ti je izgubiti glavu nego svoju ogriješiti dušu“, za njih je velika nepoznanica. Grdno su se ogrešili o srpski fudbalski narod koji ih je obožavao, i sa pijedestala slave upali direktno u istoriju beščašća.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
