Lični stav Miluna J. Babića: Građani su ugledali nebo

Lica onih koji su mi dolazili u susret bila su mirna i opuštena. Nije bilo uobičajenog grča ni preteće agresije koji su bili proterali osmehe tokom poslednjih desetak godina. Čak ni automobili i motociklisti nisu „burukali“, i tiho su se zaustavljali pred pešačkim prelazima.

Ne verujem da je ovo opažanje bilo rezultat neke moje umišljene paralelne stvarnosti. Ne, bilo je stvarno. Ali otkud taj nagli preobražaj?

Zašto su „preko noći“ nestali prestrašeni pogledi, bezvoljnost i nervoza. Da li su za ovu promenu odgovorna prethodna tri velika skupa Beograđana na kojima su žali za pobijenim đacima u „Ribnikaru“, i ustreljenim devojkama i mladićima u Malom Orašju i Duboni, i protestovali protiv nasilja koje je prodrlo u svaki segment društva, zalažući se za Srbiju bez nasilja?

Kako su se u toku ta tri komemorativno-protestna skupa izjednačili bioenergetski potencijali među slobodnim građanima i međusobno superponirali usmeravajući svoju ogromnu, zajedničku, snagu prema onima koji su, upravljajući državnim institucijama, sejali i seju razdor među građanima po metodologiji koju koriste u svojim štenarama odgajivači pasa za borbu sa drugim psima. Da bi tokom borbi svojih „ljubimaca“ zarađivali na prosutoj krvi.

Izgleda da su tokom pomenutih skupova građani razumeli da im izvan „mračnih kaveza“ i „gluvih soba“ u koje ih je uteravala aktuelna partokratska vlast, a do kojih su mogli da dospu samo nasnimljeno preteće režanje, miris hrane i njihov „gazda-hranilac“, ne preti nikakva opasnost, pa su se zajednički založili za „Srbiju bez nasilja“ i postavili nekoliko tvrdih zahteva državnim institucijama.

Mogu aktuelne partokrate da lažu, cvile i reže koliko hoće, i da prete svojim kontramitinzima i novim „brigadama Velje Nevolje“, građani će sigurno, nenasilno, sprovesti svoj naum. Jer, što inženjeri kažu, propagaciju inicijalnih naprslina u očvrsloj partokratsko-autokratskoj strukturi teško je zaustaviti.

Jer je narod, konačno, ugledao nebo. I osetio snagu građanskog zajedništva. I uverio se da empatija među ljudima u Srbiji zaista postoji. I neće više dopustiti da ih lažni carevi Šćešani Mali ponovo trpaju u svoje „štenarnike“ i da od njih prave „krvožedne borbene pse“.

Autor je inženjer

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.