Lični stav Srđana Milivojevića: Kad služba čestita Dan državnosti

Naročito kad pretnje dolaze od nekadašnjih saboraca Aleksandra Vučića u odbrani ratnih zločinca sa kojima je ne tako davno Srbiju zdušno saplitao na evropskom putu. Smatram da je nedopustivo bilo kome upućivati pretnje bez obzira da li sam saglasan ili ne sa njegovim političkim idejama ili programom.

Čak i kada pretnje dolaze od zla koje je Vučić revnosno zalivao i održavao, đubrio sopstvenom mržnjom, obilato ga pomažući iz naše zajedničke kase.

Sećate li se dočeka nekih osuđenih ratnih zločinaca, poput Dragana Vasiljkovića, koje je to odnegovano zlo dočekalo u društvu članova porodice Aleksandra Vučića. Vrlo brzo samozvani Kapetan Dragan je uz pomoć članova Narodnih patrola krenuo da sakuplja peticiju za oslobađanje ubica Zorana Đinđića. Onog Zorana Đinđića, čije ubistvo je po sopstvenim rečima Aleksandar Vučić proslavio svojim drugim pijanstvom. Prvi put se valjda napio kad je ubijen novinar Slavko Ćuruvija. Onaj Ćuruvija, kome je Vučić poručio – kad-tad osvetiću se Slavku Ćuruviji za laži koje o meni objavljuje Dnevni telegraf.

Sećate li se kako su po Srbiji nicale kancelarije Kapetana Dragana čije otvaranje su zdušno pomogli lokalni funkcioneri Srpske napredne stranke. Sećate li se pretnji građanima prilikom postavljanja štandova na kojima su prikupljani potpisi za oslobađanje Legije i kompanjona iz zloglasne Jedinice za specijalne operacije koju simbolički predstavlja glava vuka. Identična vuku sa šolje iz koje je u Skupštini Srbije ponosno pio čaj predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić hvaleći se da je šolju dobio od jednog prijatelja.

Pamtite li saopštenja Demokratske stranke da je neprihvatljivo da neke narodne patrole hapse, maltretiraju i privode migrante po Srbiji, naočigled nezainteresovanih pripadnika policije kojima je zakonska obaveza da red na ulicama održavaju oni a ne parapolicijske snage koje je odnegovao režim. Da li ste čuli upozoravajuće reči članova Demokratske stranke šta demokrate misle o otvaranju kancelarija ratnog zločinca koji traži amnestiju za ubice Zorana Dinđića kojima su svi sudovi u državi potvrdili izrečene kazne.

Da li još uvek čujete eho aplauza Aleksandra Vučića iz prvog reda dvorane Doma sindikata sa radikalskog skupa povodom protesta zbog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom? Onog aplauza kojim je Vučić podržao reči Tomislava Nikolića da će zbog tog potpisa Borisa Tadića tadašnjeg predsednika Srbije obesiti na Terazijama.

Verujem da je legitimno pravo građana da protestuju nezadovoljni politikom Aleksandra Vučića koju ti građani koji su se okupili, a naročito oni koji su na protest došli sa Kosova i Metohije, sa pravom mogu nazvati izdajničkom.

Posebno osuđujem hapšenje novinara invalida Dejana Petra Zlatanovića. Zar je moguće da se Aleksandar Vučić plaši i invalida. Do juče je atentat na njega i to ni manje ni više nego obaranjem njegovog aviona planirala Dragana Rakić, bibliotekarka iz Vršca.

Sad su se u planiranje njegove likvidacije udružile osobe sa invaliditetom od rođenja. Šta će kada mu sutra na Andrićev venac dođu oni koji su ostali invalidi na Košarama i Paštriku zbog njegove politike koju je vodio devedesetih, da ga pitaju zar mi ostasmo neki bez ruke, neki bez noge, neki bez oka, a mnogi i bez glave da bi ti trampio našu krv i naše glave za stan od dva ara.

Ako je Aleksandar Vučić ovo hteo, zašto kao ministar u Vladi ne reče daj da potpišemo mnogo bolji sporazum koji nam se nudio pre nego što narod izgine, a Srbija golemo postrada. Što pre dvadeset godina nije raskrstio sa snovima o Srbiji do Karlobaga i shvatio da se u Evropu ne ide preko Ogulina nego preko aerodroma „Nikola Tesla“. Bez vize.

Teško je kad do prekjuče neko želi da bude graničar kod Karlobaga, do juče se vere sarajevskim brdima sa kišobranom kalibra 7,2 milimetra i kad čitavog života revnosno zaliva zlo, pomisli da će daljinski upravljač za rukovanjem zlom večno biti u njegovim rukama a ne u rukama onog ko tom zlu puni baterije. A onda se začudi kad mu zlo koje je sam odnegovao pokuca na vrata.

Naposletku, važno je da nam ovog trenutka Aleksandar Vučić konačno kaže koje su to strane službe po njegovim rečima organizovale proteste u Beogradu i šta za to vreme radi Aleksandar Vulin i zbog čega prima platu. Ako je uopšte prima od države Srbije!

Mnogo je da ih još i plaćamo da nam ovo rade. Na Sretenje mečka nije samo izašla iz rupe nego i zaigrala ispred vrata na Andrićevom vencu. Osamostalilo se dete, prohodalo.

Autor je narodni poslanik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.