LIČNOST DANAS: Albert Jeger

Sada će se domaćini naći u ulozi nevoljnika koji su često od njih tražili milost dolazeći i pred Nemanjinu 11, ali je nisu dobili. A milost Jegerova biće potrebna srpskoj delegaciji jer je u pregovore ušla sa platformom koja dolikuje paroli s kojom su se ministri okupili prošle godine – socijalno odgovorna. To u prevodu znači – nećemo da smanjujemo penzije, nećemo da smanjujemo plate, nećemo da povećavamo poreze, nećemo da uzmemo novac od fakulteta i javnih preduzeća. Onda će Jeger da upita: „A šta vi, gospodo, hoćete?“. Grandiozna racionalizacija u javnom sektoru čini se da nije oduševila šefa misije jer ne donosi brze efekte, koje je takođe trebalo izneti na sto. Zato će verovatno pritisnuti domaćine da lupaju glavu narednih dana i pronađu još neku meru koja bi pomogla budžetu, ako su već čvrsto rešeni da ne dozvole nametanje onoga što neće, zbog svoje socijalne odgovornosti (ili reputacije u biračkom telu).

O privatnom životu Alberta Jegera ima malo podataka. On je Austrijanac, a pre funkcije koja ga vezuje za Srbiju, bio je šef misije i za Rumuniju i Bugarsku. Na platnom spisku MMF-a je od 1992. gde je obavljao niz poslova. Počeo je kao ekonomista u Odeljenju za fiskalne poslove, da bi 1999. prešao u Odeljenje za Evropu gde je prvo radio u sektoru za Nemačku, a potom u sektoru za evropske politike. Šef tog odseka postao je 2003. godine. Pre Srbije, Bugarske i Rumunije bio je šef misije za Ukrajinu (od 2004. do 2007), što ukazuje da je veoma dobro upoznat sa situacijom u istočnoj i jugoistočnoj Evropi tako da bi srpski ministri teško mogli da ga zavaraju po bilo kom pitanju. Pre dolaska u MMF, radio je na Bečkom univerzitetu i u Institutu za napredne studije u prestonici Austrije. Ekonomiju je studirao na Univerzitetu u Insbruku, gde je stekao doktorat 1986. godine, kao i u Institutu za napredne studije. Bio je gost predavač na Prinston univerzitetu u periodu 1988-1989. Objavio je brojne stručne radove, najviše na temu ciklusa cena imovine i fiskalne politike, monetarne politike u evro zoni, starenju i javnim penzijama, navikama građana prilikom štednje, a bavio se i procenama privatne potrošnje.