Ličnost Danas: Đuzepe Tornatore

Iznenađenje je bilo utoliko veće što su od savremene italijanske kinematografije odustali čak i oni koji je stvaraju, ali film koji je odabran da otvori Mostru, već po objavljivanju datuma i značaja njegove premijere, privukao je ozbiljnu pažnju svih filmskih znalaca. Malo li je reći da je u festivalskoj palati, sinoć u Veneciji, 66. smotru otvorio film „Baria“, čuvenog i cenjenog sineaste Đuzepea Tornatorea.

Tornatore je rođen 1956. godine u blizini Palerma, na Siciliji. Režijom i glumom počinje da se bavi već sa 16 godina u lokalnom pozorištu, postavljajući komade Pirandela i Defilipa, koji predstavljaju krupne zalogaje i iskusnim autorima. Tokom studija, počinje da radi kao fotograf, da bi se potom u potpunosti prepustio čarima filma. Već svojim prvim ostvarenjem, dokumentarnim filmom o etničkoj manjini na Siciliji, privlači pažnju kritike i javnosti i osvaja prvo priznanje na Međunarodnom festivalu u Salernu. Taj uspeh otvara mu put ka televiziji Rai, najznačajnijoj medijskoj instituciji u Italiji, gde radi sve do prvog dugometražnog igranog ostvarenja, filma „Il Camorrista“ 1985. godine, što mu donosi Srebrnu traku za najboljeg mladog reditelja i otvara nove mogućnosti za naredni projekat.

A taj naredni film bio je „Bioskop Paradizo“ 1989. godine, sada već kultno ostvarenje, koje mu je donelo sva moguća visoka međunarodna priznanja, počev od Gran pria u Kanu do Oskara za najbolji strani film te 1990. godine. Tornatore danas kaže da je snimanje tog filma bilo poput borbe za opstanak, jer je teškom mukom bezuspešno pokušavao da objasni producentima i distributerima zbog čega ta priča mora da traje skoro tri sata. Naravno to mu nije pošlo za rukom, te je on svoju verziju te dirljive sage, ispričane u flešbekovima i sa izuzetnim majstorstvom u pripovedanju, objavio tek 2002. godine, u punom trajanju i pod nazivom „Bioskop Paradizo: Nova verzija“.

Tokom devedesetih godina, Tornatore nijednim svojim filmom nije uspeo da ponovi tu dozu sentimentalnosti, kombinovanu sa satirom i nostalgijom, duboko urezanim u sećanje svim gledaocima ovog ostvarenja. Tek na tragu bili su filmovi „Legenda o pijanisti na okeanu“ i čuvena „Malena“, kojim je u zvezdanu orbitu lansirao prelepu Moniku Beluči. Ali nostalgija za krajem u kojem je i sam odrastao ostala je poput lajt motiva za gotovo sve filmske radove Đuzepea Tornatorea, pa tako i za novi film „Baria“, od kojeg se očekuje da barem donekle dostigne uspeh njegovog najpoznatijeg filmskog dela.