Amerikanka Elinor Ostrom prva je žena dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju još od kada je nagrada ustanovljena daleke 1968. godine. Podatak malo neprijatan za one koji dodeljuju nagradu, da do sada nisu primetili rad neke dame. Međutim, izbor svakako dobar u vreme globalne krize. Rad Ostromove nije nov jer se temom za koju je dobila nagradu bavi više od dve decenije, a posebno je intrigantan jer je potekao upravo iz običnog života.
Tema istraživanja Ostromove korene vuče iz ličnog iskustva. Kao dete, koje je raslo u vremenu nakon Velike depresije i tokom Drugog svetskog rata, posmatrala je trud majke oko održavanja bašte koja ih je prehranjivala. Tada je, kako tvrdi, uočila da, kada dođu u problem s osnovnim resursima, ljudi mogu da sarađuju za opšte dobro.
Polje njenih istraživanja smešteno je na lokalnom nivou. Proučavala je kako samoorganizacija i upravljanje na lokalu funkcionišu pri održavanju zajedničkih resursa (šuma, pašnjaka, ribnjaka, sistema za navodnjavanje, pitke vode…). Iz tih istraživanja proistekli su principi kojih je potrebno držati se da bi se postigla uspešna održivost jer, kako kaže, nije uspela da ustanovi pravila. „Pronašla sam privatno vlasništvo koje funkcioniše, komunalno vlasništvo koje funkcioniše, državno vlasništvo koje funkcioniše, ali i sva tri sa neuspešnim primerima.“ Sve što je sakupila objavila je 1990. u knjizi „Upravljanje zajedničkim“, delu koje je opovrglo konvencionalno verovanje da su privatizacija ili kontrola od strane centralne vlasti najbolji modeli za upravljanje zajedničkom imovinom. Rezultati istraživanja pokazali su da farmeri umeju bolje da upravljaju resursima nego vlade i da razvijaju sofisticirane mehanizme odlučivanja i sprovođenja pravila pri rešavanju konflikata. Ipak, plaši se da će zagovornici decentralizacije previše široko primeniti njena shvatanja jer to rade na previše uprošćen način.
Elinor Ostrom rođena je 1933. u Los Anđelesu. Predaje predmet Političke nauke na Univerzitetu Indijana. Član je Nacionalne akademije nauka od 2001. i brojnih drugih naučnih organizacija. Supruga Vinsenta Ostroma upoznala je na studijama. Od 1965. živi u Indijani gde je najpre Vinsent počeo da radi na Univerzitetu. Prvi posao na fakultetu bio je predavanje „Uvoda u američko upravljanje“, utorkom, četvrtkom i subotom u pola osam ujutro. Kaže da nije mogla da odbije. Dobitnik je više od 30 nagrada. Autor je ili koautor više od 30 naučnih radova, kao i velikog broja naučnih članaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
