Ličnost Danas: Grozdana Olujić

Grozdana Olujić pojavila se u srpskoj književnosti krajem 50-ih godina 20. veka romanom „Izlet u nebo“ po kome je snimljen film „Čudna devojka“, a u narednih deset godina objavljeni su i „Glasam za ljubav“, „Ne budi zaspale pse“, „Divlje seme“. Ovi romani prvi put u literaturu naših krajeva unose urbani život mladih ljudi, njihove probleme, ljubavi i nedoumice, teme koje su tada mladoj spisateljici donele popularnost, ali i uzrokovale njeno marginalizovanje na književnoj sceni ondašnje Jugoslavije. Za nju su više „radili“ prevodi njenih knjiga nego književna kritika o čemu rečito govori primer „Divljeg semena“. Iako je imao kontradiktoran prijem (od ulaska u najuži izbor za Ninovu nagradu do osporavanja), ovaj roman u prevodu na engleski jezik dobio je u anglosaksonskom svetu sjajne kritike, a kasnije postao i lektira pojedinih američkih univerziteta.

Grozdana Olujić u međuvremenu je počela da piše bajke (od kojih je jedna zbirka „Sedefna ruža i druge bajke“ takođe ekranizovana i pretvorena u odličnu televizijsku seriju za decu) po kojima je postala poznata najširem krugu čitalaca i „zaslužila“ da uđe i u ovdašnji školski program. Književnost za decu takođe je nešto što je bitno razlikuje od većine drugih dobitnika Ninove nagrade. Najzad, ali ne i na kraju, tu su njeni prevodi. Upravo kao prevodilac, ona, bolje no drugi, uviđa da su „reči i jezik oni koji pamte“, kako je izjavila povodom „Glasova u vetru“.

Grozdana Olujuć je rođena 30. avgusta 1934. godine u Erdeviku. Diplomirala je i magistrirala na Grupi za engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autorka je i većeg broja eseja, jedne studije i priređivač jedne antologije. Njeni romani i bajke prevedeni su na 28 jezika, a priče zastupljene u mnogim svetskim antologijama. Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima i danskog viteškog ordena Daneborg za zasluge na polju književnosti.