Ličnost Danas: Jusein Bolt

Zbog neverovatne brzine koja ga je krasila još od dečačkih dana, Bolta su privlačili sportovi u kojima može najbolje da se iskaže. Međutim, nije se odmah okrenuo atletici, već se upisao na kriket, a trčanju se posvetio tek sa 15 godina. Kao i većini tinejdžera sa Jamajke, fudbal je i Boltu bio omiljeni sport, a atleta je sanjao da će jednoga dana zaigrati za prvi tim „rege momaka“.

Jusein Bolt je 2004. postao svetski šampion u juniorskoj konkurenciji, ali su ga potom zadesile povrede koje ga na duže vreme odvajaju od atletske staze. Sportu se vraća tek dve godine kasnije i počinje da trči kao preporođen. Tek početkom 2008. godine spušta granicu ispod deset sekundi, a onda istorija atletike počinje nezaustavljivo da se odvija pred njegovim očima. Na Olimpijadi u Pekingu osvaja dva zlata i ruši svetske rekorde. Bio je najbrži u disciplinama 100 i 200 metara, a njegovo vreme od 9,69 sekundi učinilo ga je prvim sportistom koji je istrčao 100 metara ispod 9,7 sekundi bez pomoći vetra.

Na SP u Berlinu Jusein Bolt je nadmašio samog sebe pa je sa neverovatnim rezultatom postao prvi atletičar koji je spustio granicu ispod 9,6 sekundi i pridružio se neverovatnom društvu koje pomera granice ljudskog organizma. Naime, Bolt će ostati upamćen baš kao i Amerikanac Džim Hins koji je prvi istrčao ispod 10 ili njegov zemljak Moris Grin koji je savladao tada nedostižnu prepreku od 9,8 sekundi.

Čini se, međutim, da ovo nije Boltov maksimum, jer kako je sam rekao smatra da je ljudska granica na 100 metara 9,45 i da on ima nameru da je dostigne, uprkos predviđanjima vrhunskih medicinskih stručnjaka da je to nemoguće.

Rođen je 21. avgusta 1986. godine u jamajčanskom gradiću Trelavniju. Previsokim rastom za sprinteve (196 cm), od najranijih dana je skretao pažnju na sebe. Ipak, osim po brzini, najpoznatiji je i po nesportskom ponašanju, usporavanju pred kraj trke, okretanju glave od protivnika i svom prepoznatljivom pozdravu rukama nakon pobede.