Nagradu za životno delo Beogradskog festivala dokumentranog i kratkometražnog filma ove godine dobio je reditelj i scenarista Mića Milošević. Samo na prvi pogled paradoksalno, njegovo ostvarenje za koje zna najšira javnost je nekadašnji pravi jugoslovenski blokbaster – „Tesna koža“, kao i još nekoliko sličnih komedija, filmskih hitova iz osamdesetih poput „Lafa u srcu“ ili „Nije nego“.
Pored urnebesno smešnog Šojića (koji nam se, kako to najnoviji život ovog lika u popularnoj televizijskoj seriji pokazuje, na kraju dogodio i u stvarnosti), junak „Tesne kože“, u tumačenju Nikole Simića, bio je takozvani „mali čovek“ sa velikim problemima, koji su se rečito unutar te komedije čitali kao gorko socijalni. Proći će samo nekoliko godina od tog filma do dokumentaraca u Miloševićevoj režiji kakvi su „Žulj“ ili „Gladan čovek je sit svega“ o propasti fabrika u Rakovici, njihovim radnicima na rubu egzistencije, narodu koji je počeo da se „događa“, iza čega se dogodilo ono čega se svi dobro sećaju.
„Mića Milošević, dokumentarista: otprilike jedna sedmina ove renesansne ličnosti“ stoji između ostalog u monografiji o Mići Miloševiću, nazvanoj „Na liniji života“.
Ovaj istoričar umetnosti po obrazovanju u filmu se obreo kao ljubitelj sporta. Verovatno je samo njegovo oko obrazovano na umetnosti u vežbi sportske zvezde tadašnje Jugoslavije, gimnastičara Miroslava Cerara, moglo da prepozna „pravi balet“. Nastao je „Končerto gimnastiko“, sećaju se sve generacije koje su odrastale uz nekadašnju veliku televiziju. Jednako su uspešni bili i „Hokej“, „Trka“, „Za zelenim stolom“, kao i film o legendi ovdašnjeg boksa Mati Parlovu.
Ono što je Miloševiću donelo najviše priznanja, i to upravo na kratkom metru, bili su ipak angažovani dokumentarci. Prva zlatna medalja Festivala došla je sa filmom „Za i protiv za“ o studentskim demonstracijama 68, a ti su snimci ostali i danas važan dokument vremena, kao što će to postati i deset godina kasnije snimljen osmominutni film o legendarnom koncertu Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme. Istu nagradu dobio je i za „Krov nad glavom“, takođe film posvećen radnicima i njihovom teškom životu, a za poetski dokumentarac „De Jongovi“ dobio je i Oktobarsku nagradu, dok je film bio domaći kandidat za Oskara. Da ovaj sedamdesetosmogodišnjak još neumorno radi dokaz je i kapitalna televizijska serija „Tito – crveno i crno“, u kojoj je bio scenarista i reditelj. O svom filmskom poslu rekao je i ovo: „Uostalom, ja mislim da je film mišljenje, a ne zanat. Kamera je umesto pera ili pisaće mašine“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
