Ličnost Danas: Olivera Jevtić

 Popevši se na „srebrno uzvišenje“, Jevtićeva se vratila na mesto uspeha, pošto je 1998. i 2005. godine bila prva na navedenoj trci u brazilskoj metropoli.

Jevtićeva je bez sumnje najkvalitetnija srpska dugoprugašica koja već trinaest godina opstaje na svetskoj atletskoj sceni. Ako se u obzir uzme činjenica da, osim njenog trenera Slavka Kuzmanovića i mogućnosti da se za polumaratone, maratone i trke na 5.000 i 10.000 metara priprema na Zlatiboru, nema neophodne uslove za nesmetan rad, onda je njen opstanak među deset najboljih trkačica na dugim stazama ravan čudu. Poznata po skromnosti i nenametljivosti, Jevtićeva je i pored mogućnosti da promeni „klupske boje“ ostala verna svom matičnom timu Mladosti iz Užica.

Jedina fleka na njenom atletskom platnu, zbog koje slika brojnih uspeha nije najjasnija, jeste problem sa dopingom, koji Jevtićeva ima još od Njujorškog maratona 2002. godine kada je bila pozitivna na efedrin. U par navrata Užičanka je izbegavala da se podvrgne doping testu, tako da je na prošlogodišnjim Mediteranskim igrama u Peskari u poslednji čas uspela da se nađe među srpskim sportistima, zato što je odbila doping analizu, što je bila obaveza svih takmičara.

Olivera Jevtić rođena je 24. jula 1977. u Užicu. Najveći uspeh u juniorskoj konkurenciji ostvarila je 1996. kada je u trci na 5.000 metara osvojila srebrnu medalju. Od brojnih maratona na kojima je učestvovala, najznačajnije rezultate je postigla na Amsterdamskom maratonu na kome je 2003. zauzela prvo mesto. Na najdužoj deonici u Bostonu domogla se 2004. treće pozicije, dok je na Evropskom prvenstvu u Geteborgu 2006. u istoj disciplini osvojila srebrnu medalju. Iste godine je proglašena za najbolju sportistkinju u Srbiji. Jedina je naša atletičarka koja je na Beogradskom maratonu 2008. zauzela prvo mesto u polumaratonu i u duplo dužoj deonici.