Ličnost Danas: Radosav Petrović

 Atraktivnim udarcem pod rašlje Stamenkovićevog gola popularni Raća otvorio je sebi i širom izlazna vrata kluba u koji je stigao leta 2008, gde ga još od zimskog prelaznog roka čeka više engleskih, španskih i nemačkih prvoligaša, a od pre nekoliko nedelja i holandski PSV i francuski PSŽ, čiji su izaslanici samo zbog vižljastog dvadesetjednogodišnjaka uživo pratili jedan od pet najvećih derbija evropskog fudbala.

– Ispunio sam svoj dečački san – blistao je od sreće na kraju minimalne pobede nad najljućim sportskim neprijateljem ovaj „rođeni grobar“, kako voli da se predstavlja jedini srpski A reprezentativac iz redova branilaca najvažnijeg domaćeg trofeja. Mogao je Petrović pre dve godine iz obrenovačkog Radničkog odmah preko granice – u Lirs ili Herenven – za veći novac od Partizanovog, ali izabrao je omiljeni dres. I nije pogrešio. Tokom dve sezone napravio je ono što mnogi ne uspeju ni za mnogo više vremena. Mada je morao da sačeka odlazak Žuke kako bi se ustalio u prvoj postavi, a onda na mestu kvaritelja protivničke igre minutažu delio sa Fejsom, junak crno-belog slavlja u 138. epizodi višedecenijskog serijala komšijskih okršaja učestvovao je u osvajanju dve duple krune, čeličio se u kvalifikacijama za Ligu šampiona, sticao iskustvo u Ligi Evrope i stigao do najbolje fudbalske reprezentacije naše zemlje.

Radosav Petrović rođen je 8. marta 1989. na zvezdaškom Ubu, ali je od prvih dana karijere u lokalnom Jedinstvu, i kasnije Radničkom, maštao o transferu u Partizan. Kada je potpisao taj ugovor, dugo ga je proslavljao u rodnom kraju, a bakljada kojom su ga dočekali drugari sa južne tribine stadiona crno-belih dugo je bio najgledaniji snimak na jutjubu. Status profesionalca ni danas ne sprečava ovog, van terena, mirnog momka, da sa „šipke“ s „grobarima“ proslavlja pobede svog tima ili bude među najglasnijima na mečevima košarkaša Partizana.