Državna sekretarka u francuskom ministarstvu za zdravlje i sport Rama Jad boravi drugi put u Beogradu za nepunih mesec dana. Za razliku od prethodne posete početkom septembra u znak podrške francuskoj fudbalskoj reprezentaciji u meču sa srpskom reprezentacijom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010, smrt Francuza Brisa Tatona bacio je tužnu senku na ovu posetu Rame Jad srpskoj prestonici. U razgovoru sa srpskim zvaničnicima, Rama je zatražila najstrožu kaznu za počinioce ubistva Tatona, ali i zahvalila srpskom narodu za solidarnost prema porodici preminulog mladića.
Ova atraktivna ministarka veoma je popularna među Francuzima sa rejtingom podrške od čak 70 odsto. Ankete pokazuje da je za to zaslužna njena lepota i činjenica da se ne plaši autoriteta. Bojkotovala je susret sa Gadafijem tokom njegove posete Parizu na poziv Sarkozija, ističući da libijski lider ne treba da koristi Francusku kao „otirač da briše krv sa svojih cipela“. Pre nekoliko meseci odbila je Sarkozijev predlog da se kandiduje na izborima za Evropski parlament te je sa funkcije državnog sekretara za ljudska prava, koja je ugašena njenim odlaskom, u junu premeštena na funkciju državnog sekretara za sport. Spekulisalo se da je ovaj premeštaj način Sarkozija da kazni ministre koji mu prkose. U više navrata je „javno odbrusila“ i šefu diplomatije Bernaru Kušneru. Harizmatičnoj Rami pripisuje se glavna uloga u izradi Deklaracije UN koja afirmiše prava gej populacije i zahteva dekriminalizaciju homoseksualnosti.
Rama Jad je rođena 1976. u Senegalu. Potiče iz profesorske porodice. Otac joj je bio i lični sekretar senegalskog predsednika Leopolda Sengora. Sa porodicom se doselila u Pariz 1987, gde se, uprkos muslimanskoj veri, školovala na katoličkim školama. Diplomirala je na Institutu za političke nauke u Parizu, pre devet godina. Za veoma kratko vreme postala više od ministra, postala je fenomen: prva crnkinja i muslimanka u vladi, i jedan od najsvetlijih simbola Sarkozijevog otvaranja prema rasnim manjinama. Tokom prošlogodišnje posete SAD Sarkozi ju je nazvao „Francuskom Kondi“, aludirajući na Kondolisu Rajs.
Udata je za Jevreja Džozefa Zimeta, savetnika državnog sekretara za odbranu Žan Mari Boketa. Autorka je knjige „Francuski Afroamerikanci“. Njenu devojačku sobu krasili su posteri sa likom Martina Lutera Kinga i Majkla Džordana. Vrlo je visoka, elegantna i gotovo uvek odevena u crno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
