Ličnost Danas: Vojislav Brajović

 Brajović je tako stao rame uz rame s brojnim prethodnim dobitnicima ovog priznanja, počev od Ljube Tadića, preko Mire Stupice, Mije Aleksića, Zorana Radmilovića, Rahele Ferari, Branka Pleše, Bate Stojkovića, Petra Kralja, Olivere Marković, Radeta Markovića, Mire Banjac, Vlastimira-Đuze Stojiljkovića, Steve Žigona, Predraga Ejdusa… Njegovu karijeru zaista krase brojne značajne uloge na filmu, televiziji i naravno u pozorištu, kao i jednogodišnji neuspeli pokušaj da bude čelni čovek Ministarstva kulture u Vladi Srbije.

Brajović je rođen 1949, a glumačkim stazama kreće 1971, sa diplomom svršenog studenta Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Već tada uveliko je bio član JDP, gde je ostvario niz zapaženih uloga u predstavama kao što su „Buba u uhu“, „Hamlet“ (1971. i 2006), „Tri sina“, „Pravednici“, „Rodoljupci“ (1986. i 2003), „Ruženje naroda u dva dela“, „Pozorišne iluzije“, „Lažni car Šćepan Mali“, „Bure baruta“, „Oluja“, „Troil i Kresida“, „Gospođa ministarka“, „Na letovanju“, „Galeb“, „Skakavci“, „Na dnu“, „Kako vam drago“… kao i značajna ostvarenja na scenama drugih teatara „Mrešćenje šarana“, „Pogled u nebo“, „Kola ludosti, dvoja mudrosti“, „Egzibicionista“, „Gorski vijenac“, „Malograđani“, „Antigona u Njujorku“, „Radovan III“, „Mera za meru“, „Bura“, „Figarova ženidba i razvod“…

Van scene, Brajović je igrao u više od 30 filmova, TV serija i drama, a iznad svih je bio i ostao najpoznatiji po liku Tihog u kultnom serijalu „Otpisani“. „Dobričin prsten“ samo je jedna u nizu nagrada koje je osvajao na brojnim festivalima i mimo njih, među kojima su čak tri Sterijine nagrade, Oktobarska nagrada grada Beograda 1992. godine, godišnja nagrada CNP-a iz Podgorice, osam godišnjih nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta i druge. „Glumcu je teško da sebe analizira“, rekao je Brajović jednom prilikom, povodom uloga koje najčešće igra. „Ali ono što volim i što sam imao sreću ili, da kažem, privilegiju da radim jesu uloge koje u sebi imaju spoj tragičnog i komičnog. Mislim da su sve te uloge koje sam igrao i igram žanrovski nedefinisane. I to me najviše raduje u ovoj profesiji.“