Ličnost: Saša Obradović

U dokumentu koji je Saša Obradović podneo, kao deo tužbe protiv Hrvatske, navodi se i istorijski presek odnosa dve zemlje, uz apostrofiranje dešavanja tokom Drugog svetskog rata, odnosno masovno stradanje u logoru Jasenovac.

Upravo istorijski gledano, Obradović je po drugi put pred tom međunarodnom institucijom, nakon što je prethodno branio interese Srbije u očuvanju teritorijalnog integriteta zemlje i osporavanju proglašenja nezavisnosti Kosova.

Kako kaže, Međunarodni sud pravde je samo jednom u prethodna 24 slučaja odbio da se izjasni. Tada je tvrdio da je autonomija Kosova ograničena 1989. kada su u radu saveznih organa učestvovali i predstavnici Hrvatske. Upravo tim pominjanjem susedne zemlje Obradović je naglasio da pokrajine u SFRJ nisu imale isti status kao republike, ali i da predstavnica Hrvatske nije ponudila nikakav dokaz za to. Zato je za očekivati da Hrvatska ni sada neće uspeti da argumentovano ospori svoju odbranu, što je „karta“ na koju Srbija „igra“.

Saša Obradović se, osim u međunarodnim, oprobao i u spisateljskim vodama. Objavio je knjigu priča „Ulazak u zamak“ (1998) i roman „Mardijan je najzad mrtav“ (2005). Svoju ljubav prema klasičnom slikarstvu iskazao je kroz roman „Vrt ljubavi“, čiji su glavni junaci slavni slikar Rubens i njegova prva žena Izabela Brant. Za Rubensa kaže da ga je privlačio zbog osobitog prikazivanja erotike, za šta su neki smatrali da je to bila moda onog vremena.

Saša Obradović rođen je 1968. u Valjevu. Bio je prvak nekadašnje Jugoslavije u karateu. Već u dvadeset devetoj godini postao je sudija valjevskog opštinskog suda, a zatim i advokat. Nedugo zatim imenovan je za sekretara ambasade Srbije u Hagu.