Likovi koji bi u normalnoj državi bili marginalizovani

Za neke je Srbija mučionica u kojoj se radi od jutra do sutra za platu od koje, posle plaćene stanarine, regulisanih režija i na sniženju kupljenih osnovnih životnih namirnica, obično ne ostane ništa. Ali, za neke je Srbija Neverland, zemlja u kojoj se ostvaruju najluđi snovi iz detinjstva.

Sve bi moglo da liči na bezazlenu, romantičnu komediju da naši junaci nisu izgubljeni dečaci koji, maskirani u odrasle ljude, pokrivaju važne državne funkcije i utiču na sudbine miliona. Oni ne beže od stvarnosti, već se njihov eskapizam ostvaruje tako što u svoju fikciju usisavaju nevino okruženje i realnost pretvaraju u zajednički košmar.

Aleksandar Vulin ne krije da je opsednut borbom, revolucijom, pravdom. Njegova politička karijera kulminirala je na položaju predsednika Pokreta socijalista koji on definiše kao pokret borbene levice. Opsesija da se sledbenicima, ali i protivnicima, prikazuje kao reinkarnacija Če Gevare ili Pavla Korčagina tera ga da u nastupima teatralnosti sebe svede na providni falsifikat za njega nedostižnih istorijskih ličnosti. Prenaglašena dramatika u govoru, histerične gestikulacije i neurotični facijalni grčevi neretko dovode do trenutne depersonalizacije neostvarenog revolucionara, koji se u zrelim godinama još ne adaptira na surove aksiome posthladnoratovskog sveta.

Gurajući točak istorije unazad, u svakoj normalnoj državi bio bi pregažen i marginalizovan. Ali ne i u Srbiji. Ovde mu je dato da se igra vojnika i da zamišlja kako baca bombe na mrske imperijaliste i plaćene petokolonaše. Tako smo svi osuđeni da budemo taoci košmara neostvarenog boljševika, buntovnika izgubljenog u vremenu i dezorijentisanog u prostoru. Niti je Balkan karipsko poluostrvo, niti je 21. vek era neokomunističkih revolucija. Ali, bez obzira na nepovoljne istorijske okolnosti, Vučićeva Srbija je smišljeno preuređena u pozornicu za korisne idiote čija halucinacija može da se zloupotrebi u dnevnopolitičke svrhe, kao strašilo za Zapad i korbač za opoziciju.

Miša Vacić je nedorasli, dizartrični kič-patriota sa iluzijom da ga je vreme odabralo da bude vožd srpskih nacionalista svih boja i rasa. Poput Vulina i on je odlučio da napravi desni JUL, da okupi sve marginalne sličnomišljenike i udruži ih u jedinstvenu organizaciju koja će im omogućiti izlazak iz duboke anonimnosti. Kao i JUL i Srpska desnica ima ozloglašenog doktora za duhovnog lidera, koji svojim svetonazorjem, harizmom i fiks idejama daje temeljna načela i smernice Vacićjugen formacijama. Dr Mira Marković je formalno bila ideološki korektiv partijske ćelije u periodu ekranizacije i ikonizacije lika i dela Slobodana Miloševića.

Ona je uživala u njegovoj senci i iz lagodne zakulisne pozicije i dobrovoljnog egzila iz masovnih medija, sa one strane „Duge“ je plela svoju bodljikavu mrežu, kojom je na kraju pokušala da ogradi Srbiju. Za razliku od nje, „dr“ Miroljub Petrović dominira virtuelnim youtube prostorom i vešto koristi moderne tehnologije kao nebulizator za svoje toksične ideje. U prirodnim uslovima Vacić bi se pojavljivao samo u dokumentarcima koji analiziraju devijacije političkih ekstrema i uzroke adolescentne sociopatologije. U Vučićevoj Srbiji Vacić je Miša, junak filma čije snimanje i produkciju indirektno, a promociju i distribuciju direktno pomaže aktuelni režim. U luna-park državi osobe sa kafanskim poimanjem istorije i politike mogu veoma lako da tu kafanu zamene parlamentom. Znamo kako se iz bavarske pivare postaje firer. Potrebno je samo malo lične sreće, kolektivne nesreće i ludačke istrajnosti, kao i puno nesmotrenosti i nebudnosti onih koji neodgovorno zatvaraju oči pred istorijskim reprizama.

Za dvadeset godina na pitanje ko je Milutin Jeličić većina će slegnuti ramenima i kroz poluspuštene kapke bezuspešno listati po sećanjima. Ako ovim generalijama dodamo zloglasni nadimak „Jutka“, slika će u trenutku postati kristalno jasna. Jutka će biti upamćen kao moralna i fizička kreatura, sa kameleonskim očima i kameleonskim političkim talentom.

Taj upadljivi divergentni strabizam nije urođeni, već stečeni telesni defekt i posledica je preletanja, šibicarenja i nekontrolisanog očijukanja. Ta tri Jutkina hobija zahtevaju pre svega dobar pregled terena, pa ga je priroda obdarila proširenim perifernim vidom, pošto ga je suzila u predelu međunožja. Jutka je proizvod srpske tradicionalno-mačističke kulture koja počiva na orijentalnim običajima. Ni za vreme Turaka, a ni danas nije neuobičajeno da lokalni begovi od raje uzimaju sve što im je srcu, trbuhu ili drugim organima drago. U Brusu zvanično nije uvedeno „pravo prve bračne noći“, ali nismo bili daleko od toga obzirom da je predsednik opštine pravo na konzumiranje mlade nadoknadio pravom na konzumiranje zaposlenica.

Kada priroda nekog tako fizički uvredi, taj nedostatak ne može da prođe bez ozbiljnih psihičkih posledica. Njegov agresivni seksualni apetit samo je posledica dubokih kompleksa iz puberteta kada je izostalo volkanje i ljubkanje da neutešnog mladića pretvori u čoveka. Ovaj tinejdžer u oronulom telu odraslog čoveka pokušava da nadoknadi ono što mu je u mladosti bilo uskraćeno. U Americi epilog slične afere obično bude poslastica za medije u vidu patetične konferencije za štampu na kojoj uplakani prestupnik, u društvu svoje još uplakanije supruge, podnosi ostavku na sve funkcije i povlači se u privatnost da bi pokušao da izbori najtežu bitku – da spasi brak i porodicu.

U Vučićevoj Srbiji bruski Kvazimodo se na suđenju pojavljuje sa tucetom lokalnih orangutana, upućujući jasnu poruku da je i dalje alfa mužjak koji predvodi čopor i kontroliše svoj rezervat. Nekoliko nedelja potom, kao poslednji čin bezobrazluka i nezapamćene drskosti, ispred svoje jazbine izveo je harem kao zadnju liniju odbrane. Izveo je tuđe žene, ali ne i svoju. Ona zna svoje mesto i dužinu lanca.

Da, za neke ljude Srbija je zaista Neverland. Za pesimiste ona liči na Narniju, zemlju okovanu snegom i ledom, zarobljenu kletvom crvene veštice koja iz Moskve čeka povratnu kartu i vladin avion. Za optimiste, Srbija je čarobna zemlja koja vapi za pustolovima koji će lavovskom hrabrošću pokušati da sa nje skinu prokletstvo i konačno je oslobode!

Autor je član Glavnog odbora Demokratske stranke