Linč sudije Alagić

Naime, ravnopravnost roditelja, građana i polova garantovana je Ustavom Srbije i Porodičnim zakonom, a praksa da se deca poveravaju samo majkama postoji samo u beogradskom pravosuđu, ta praksa je nezakonita, protivna elementarnim ustavnim načelima i interesima mnoge dece.

Osnovna stvar u jednom pristojnom društvu je poštenje u javnom istupanju. Isto kao što je vlast linčovala Vojina Rakića, predsednika UNESCO katedre za bioetiku za Evropu, jer je ukazao na organizovani kriminal u centrima za socijalni rad, na trgovinu decom i teške zloupotrebe, a skandala sa tim centrima nikada ne manjka, pa su ih tako bili puni mediji i ovog leta, na isti način, i portal „Direktno“, samo u suprotnom ideološkom smeru, pokušava da linčuje sudiju Alagić.

U ovakvim stvarima se mora imati principijelan stav: svi koji se bave kriminalom moraju da odgovaraju.

Prvi na koje usled svih javnih skandala pada sumnja na organizovani kriminal upravo su centri za socijalni rad, i osnovni je prioritet da se prema njima pokrene opsežna i sistematska policijsko-tužilačka akcija provere svih radnji, svih fabrikovanih „mišljenja“, ali i kvalifikacija zaposlenih u tim centrima i nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Dakle, potrebno je, usled javnih skandala (poput skandala sa davanjem životinjskih lekova penzionerima u Kragujevcu, sumnji na trgovinu decom u parnicama, i sl.), bez prejudiciranja ishoda, pokrenuti sistematsku policijsku i tužilačku proveru tih indicija u jednom javnom sistemu, a to je sistem socijalne zaštite. Svako je po zakonu nevin dok se ne dokaže da je kriv.

Dakle, pošto postoje javne indicije da postoji kriminal, a postoji i pretpostavka nevinosti, ako je taj sistem zaista pošten, on nema razloga da se plaši takvih provera. Upravo stoga je toliko upadljivo da istupi njihovih predstavnika u javnosti, kojima nastoje da preduprede eventualno pokretanje sistematske istrage, govore upravo suprotno.

U ovakvoj atmosferi, napad jedne ideološko-interesne grupe na sudiju Alagić je apsolutno osnov za tužilačko-policijsku reakciju: kao što treba policijski proveriti centre za socijalni rad i nadležno ministarstvo, tako treba proveriti i procesuirati i sve one koji poverljive podatke iznose u javnost: bilo da su to korumpirani socijalni radnici koji daju podatke o deci Vojina Rakića tabloidima, bilo da su to isti takvi radnici koji daju podatke bilo kom portalu ili tabloidu.

U ovoj zemlji, ako treba da postane pristojna, mora postojati univerzalan i nepristrasan pristup svima koji se poigravaju poverljivim podacima, koji krše zakon, trguju uticajem na sud, svojom pozicijom u pravnom sistemu i narušavaju ustavna načela ravnopravnosti svih građana, roditelja i polova.

Navedeno je slučaj i kada se radi o novinarima koji misle da se sudske odluke mogu donositi na ulici, umesto u sudnici, da se sudije smeju poimence prozivati u javnosti zbog toga što su donele odluke koje se nekom ne sviđaju, a koje su u skladu sa zakonom, a protivne nekakvoj koruptivnoj „praksi“, koja i jeste glavni problem sa nedostatkom vladavine prava u Srbiji, te koja po zakonu i nije izvor prava u ovoj zemlji.

Osnovna stvar u ovoj zemlji, od koje zavisi da li će ona postati pristojno društvo ili neće, je uspostavljanje dostojanstva suda, i to u onim situacijama kada sud odlučuje protivno javnom mnenju i pritiscima korumpiranog sistema.

Uloga suda u korumpiranom sistemu je korektivna, stoga on ne može biti puka produžena ruka institucija javne uprave, koja prosto „pečatira“ njihova mišljenja. Te institucije treba da imaju strah od suda, a ne da se poigravaju sa sudovima i sudijama kao sa marionetama.

Sudija Alagić, koju uopšte ne poznajem, očigledno je sudija koja ne dopušta da se sa njom iko poigrava, pa ni centri za socijalni rad.

Zato je, izgleda, odlučeno da je treba javno ukaljati, po dobro oprobanom obrascu dosadašnjeg blaćenja svih koji se suprotstave interesnoj ekipi za koju samo možemo pretpostaviti čime se bavi, dok se to ne utvrdi.

Upravo stoga uliva optimizam to što je Treće osnovno javno tužilaštvo stalo iza sudije Alagić. Iza nje treba da stane i Viši sud, i svaki pristojan sudija u ovoj zemlji.

Autor je profesor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu