List Danas, bez dvoumljenja

Imam i ja, prema gore navedenom, slično pismo za vas.

Takođe, lekar sam u penziji sa višedecenijskim dijasporskim stažom. Dobro poznajem autora pisma, dr Mihaila Runda.

U vreme, po Srbiju, veoma tragičnih devedesetih i dvehiljaditih godina, iako ne živimo u istom gradu, sarađivala sam sa Mihailom na humanitarnom i medijskom planu mukotrpno, ali ipak uporno sa manje ili više uspeha, istrajno motivisani isključivo najiskrenijim rodoljubljem.

Povremeno smo imali i vesele i opuštene trenutke (obeležavanje lekarske slave, svetosavski bal …) i uvek sa nadom i verom u bolju sutrašnjicu.

I ja sam u svojoj mladosti, u roditeljskoj kući, odrasla uz POLITIKU i zavolela je iskreno. Povremeno dolazeći u Srbiju kupovala sam je, rado čitala, ali objektivno i kritičko razmišljanje se neminovno nametalo sve više i više. Ove jeseni boravila sam u Beogradu, stajala sam u redu u jednoj banci i pre toga, na obližnjem kiosku kupila sam DANAS, zainteresovala me je naslovna strana.

Da bih prekratila vreme čekanja u banci otvorila sam DANAS, jedan meni nepoznat čovek stajao mi je iza leđa i oslovio me rečima: „Izvinite, gospođo, ali uz vas ne slažu se nikako OVE novine koje držite u ruci!“ Sve sam shvatila odmah, svesna svog vrlo očiglednog životnog doba i upoznata sa situacijom u zemlji, slatko sam se nasmejala i odgovorila mu: „Ali, gospodine, ja nisam od tih!“

Ja i dalje volim POLITIKU, njena slova, njenu formu, njene raznolike i bogate rubrike, ali istovremeno i tugujem za njom, jer moj dnevnik, kada sam u Srbiji, postao je, uz neminovne povremene zamerke, ali bez dvoumljenja – DANAS!

S prijateljskim pozdravom, lekar spec. u penziji