Litijum i Kosmet

(1) Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama.

(2) Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne učini.

(3) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa, može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice.

(4) Ali, i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje.
Analiza i sinteza za litijum i Kosmet bi mogla da se svede na dve stvari: Tužba protiv države zbog litijuma i pokrivanje jedne grane vlasti u državi drugom zbog autoriteta države.

Tužbom sa privremenom merom zabrane iskopavanja litijuma protiv države svaki građanin može da zaustavi najavljeni projekat iskopavanja litijuma Jadar, a zbog opasnosti od štete po zdravlje građana Srbije.

Ako je Vlada Srbije donela uredbu da se ukida projekat Jadar može sama da stavi van snage svoju prvobitnu odluku i da donese novu drugačiju, ali se ovo pitanje prebacuje na Ustavni sud Srbije i ima isključivo političku konotaciju.

Na delu je prebacivanje odgovornosti za litijum sa Vlade Srbije na Ustavni sud Srbije.

Zašto Ustavni sud Srbije sada ne zauzme stanovište da je to „politički akt “ a ne pravni akt kad već ima „pravno“ iskustvo.

Da je to tačno najbolji dokaz je Odluka Ustavnog Suda Srbije Uo-247/2013 u kojoj se navodi da Briselski sporazum od 19. 04. 2013. „nije pravni akt“ već „politički akt“ pa je odbacio predlog za ocenu njegove ustavnosti i zakonitosti u skladu sa preporukom ministra N. Selakovića a čl.14. glasi: „da nijedna strana neće blokirati ni podsticati druge da blokiraju drugu stranu u napretku na njenom putu prema Evropskoj uniji“.

Politički akt bi se mogao definisati kao akt diktiran političkim motivima. Politički akt ograničava sudsku vlast ali se u ovoj situaciji za litijum pokriva sudskom vlašću.

Politički akt za Kosmet se pokriva zakonodavnom vlašću (Zakon za Briselski sporazum od 19. 4. 2013.), a za Briselski sporazum od 27. 02. 2023 i Ohridski sporazum od 18. 03. 2023. pokriva se izvršnom vlašću (rezerva od 13. 12. 2023).

Sve „rezerva“ do „rezerve“ države ali bez efekta, tj. kozlić do kozlića koji se lako preskače za delo pojedinca.

Ako Briselski sporazum od 19. 04. 2013. nije pravni akt već politički akt šta su onda Briselski sporazum od 27. 02. 2023. i aneks Ohridskog sporazuma od 18. 03. 2023? Da li su i ovi sporazumi „politički akti“ ili “ pravni akti“.

Za Evropsku uniju i SAD to su pravno obavezujući akti, a obaveze iz istog sadržane u Poglavlju 35 za pristupanje Srbije u Evropsku Uniju.

Autor je advokat iz Zemuna

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.